У садржају

Партиципи су речи, које представљају радњу или стање као особину неког субјекта или објекта. Партиципи се обликују помоћу посебних партиципских суфикса. Постоји шест партиципских суфикса, три активна, ANT, INT, ONT, и три пасивна, AT, IT, OT.

Партиципи као придеви

Активни партицип представља радњу или стање као опис неког субјекта:

-ANT- за време рада - рад се још није завршио leganta = таква, да се још чита
-INT- после рада - радња се већ завршила leginta = таква, да се раније читала
-ONT- пре радње - радња још није почела legonta = таква, да ће се и после читати
  • Viro, kiu ankoraŭ legas, estas leganta viro. - Мушкарац, који још чита, је читајући мушкарац.
  • Viro, kiu antaŭe legis, estas leginta viro. - Мушкарац који је раније читао, је бивши читајући мушкарац
  • Viro, kiu poste legos, estas legonta viro. - Мушкарац, који ће после читати, je ...

Пасивни партиципи представљају радњу или стање као опис неког објекта:

-AT- за време радње – радња се још није завршила legata = таква, да је неко чита
-IT- после радње - радња се већ завршила legita = таква, да је неко њу већ читао (прочитана)
-OT- пре радње - радња још није почела legota = таква, да ће је неко и касније читати
  • Libro, kiun oni ankoraŭ legas, estas legata libro. - Књига, која се још чита, је читајућа књига.
  • Libro, kiun oni antaŭe legis, estas legita libro. - Књига, која се пре читала, је читана књига.
  • Libro, kiun oni poste legos, estas legota libro. - Књига, која ће се после читати, је књига за читање.

Пасивни партиципи могући су само код радњи, које могу да имају објекат. Није могуће рећи, напр. okazata, јер okazi никада не може да има објекат. Сви глаголи са IĜ-суфиксом су непрелазни. Тако ...iĝata, ...iĝita и ...iĝota нису никада могући.

Самогласници у партиципима су исти као самогласници у глаголским завршецима AS, IS и OS. Исто тако су им и значења веома слична, али не увек иста. AS углавном упућује на то да се радња дешава у садашњости, док ANT и AT указују на трајање или понављање радње. IS упућује на то, да се радња десила пре садашњег времена, док INT и IT упућују на то, да се радња испунила, евентуално пре неке друге активности. OS упућује на време после садашњег, док ONT и OT указују на стање пре почетка радње, често са нијансом, да се намерава урадити нешто, да се то планира, или да ће се ускоро десити:

  • Li skribas. - Он пише.

    Писање се догађа сада или уобичајено.

  • Tiam li estis skribanta en sia ĉambro. - Тада је он био онај који је писао у својој соби.

    Писање је било трајно у том прошлом времену.

  • La letero estis skribata en la paŭzo. - Писмо је било писано у паузи.

    Писање је трајало у току паузе.

  • Janjo havis en tiu nokto dormon maltrankvilan kaj interrompatan. - Јања је те ноћи имала немиран сан и испрекидан.

    Поново су се десили прекиди спавања.

  • Li skribis. - Он је писао.

    Писање се десило раније.

  • Kiam li estis skribinta la leteron, li foriris. - Када је писмо било написано, он је изашао.

    После када је писање завршено, он је изашао.

  • Li sendis la skribitan leteron al sia amiko. - Он је послао написано писмо своме пријатељу.

    Писање писма догодило се пре слања.

  • La letero estis skribita en la paŭzo. - Писмо је било написано у току паузе.

    Писање се није догодило пре паузе, али је онда у току паузе писање завршено. Писмо је, дакле, било припремљено у паузи..

  • Li skribos. - Он ће писати.

    Писање ће се догодити некада после.

  • Li estis skribonta la leteron, sed devis subite foriri. - Он је био пишући писмо, али је морао изненада да изађе.

    Писање је било подстакнуто, али се ипак није догодило.

  • Sur la tablo kuŝis aro de legotaj leteroj. - На столу је лежала гомила писама које треба прочитати.

    Писма су чекала читање. Неко их је морао читати, али сада то није урађено.

Белешка: Неки експериментишу са партиципима који одговарају US-завршетку, UNT и UT: skribunta viro = "мушкарац који треба да пише", skributa letero = "писмо које би се писало". Али, ти партиципи нису део службеног есперанта. Ако се користе, често се не успевамо разумети. Само у шаљивој употреби то се може толерисати.

Партиципи као прилози

Партиципи са E-завршетком указују на активности која се не односи на реченични субјекат. Уместо да се кажу две реченице, по једна за сваку активност, обе реченице спајају се у једну:

  • Li legis sian libron kaj manĝis samtempe pomon.Manĝante pomon li legis sian libron. - Он је читао своју књигу и у исто време јео јабуку. → Једући јабуку он је читао своју књигу.

    Једење је трајало истовремено са читањем.

  • j Li faris sian taskon. Poste li iris hejmen.Farinte sian taskon li iris hejmen. - Он је урадио свој задатак. После је ишао кући. → Урадивши задатак он је пошао кући.

    Рађење задатка завршило се пре него је он отишао кући.

  • Li intencis skribi leteron. Tial li kolektis siajn skribilojn.Skribonte leteron li kolektis siajn skribilojn. - Он је намеравао да пише писмо. Тако је он прикупљао свој прибор за писање. → Да би написао писмо, он је сакупљао свој прибор за писање.

    Писање писма је планирано, али пре него је то почело, догодило се скупљање.

  • Ili laboris. Samtempe la mastro rigardis ilin.Ili laboris rigardate de la mastro. - Они су радили. Истовремено мајстор их је посматрао. → Они су радили гледани од мајстора.

    Рад и посматрање догодили су се истовремено.

  • Mi tute ne atendis lin, sed li tamen venis al mi.Li venis al mi tute ne atendite. - Ми га уопште нисмо очекивали, али он је ипак дошао код мене. → Он је дошао код мене потпуно неочекивано.

    Чекање (које се није догодило) било би се десило пре његовог доласка.

  • Oni preskaŭ kaptis lin, sed li forkuris.Kaptote, li forkuris. - Готово су га ухватили, али он је побегао. → Хватан, он је побегао.

    Када се бекство десило, хватање је било неодгодива будућност.

Тако спојене реченице су чешће у писаном језику. Оне представљају компликовани однос између многих ствари у веома збијеном и понекад тешком облику. Говорни језик често изражава такве ствари са много више речи.

У овим реченицама прилошки партицип мора по смислу да буде опис предикатовог субјекта:

  • Farinte la taskon li iris hejmen. - Урадивши задатак он је отишао кући.

    Он је урадио задатак.

  • Ili laboris rigardate. - Они раде посматрајући.

    Они су посматрани.

Немојте рећи дакле: Promenante sur la strato venis subite ideo al mi en la kapon. Субјекат предиката venis је ideo. Реченица, дакле, значи, да је идеја била прошетана улицом, што вероватно није жељено значење. Потребно је рећи: Promenante sur la strato mi subite ekhavis ideon en la kapon. Или: Када ја прошетам улицом, изненада ми у главу долазе идеје.

Партиципи као именице

Активни партиципи са O-завршетком указују на смисао субјектове радње или стања. Пасивни партицип са O-завршетком указују на смисао објекта. Према посебном правилу O-партицип нормално указује на личност:

  • skribanto = пишућа личност, личност која пише
  • skribinto = писавша личност, личност која је раније писала
  • skribonto = skribonta persono, личност која ће касније писати
  • вољени = вољена личност, личност коју неко воли
  • amito = amita persono, личност коју је неко раније волео
  • amoto = будуће заљубљено лице, личност која ће се касније заљубити
  • Kiam Nikodemo batas Jozefon, tiam Nikodemo estas la batanto kaj Jozefo estas la batato. - Када је Никодим тукао Јозефа, тада је Никодим био онај који туче а Јозеф је био тучени.
  • La fuĝintoj kolektiĝis sur la kampo.La personoj, kiuj antaŭe fuĝis... - Избеглице се скупљају у кампу. {1} Личности, који су раније побегле...
  • La juĝotoj staris antaŭ la juĝisto.La personoj, kiujn oni intencis juĝi... - Они којима је требало судити стајали су пред судијом. {1} Лица којима се намеравало судити ...

Немојте додавати суфикс UL, јер O-партиципи су сами по себи особе.

Ако је реч о лицима, или о предметима, додаје се суфикс : skribitaĵo, legataĵo, plenumitaĵo, plaĉantaĵo. Али када је присутно AĴ, партиципни суфикс се показује као вишак. Нормално довољно је skribaĵo, legaĵo, plenumaĵo, plaĉaĵo.

Понекад O-завршни партицип ипак упућује на нешто што се не односи на лице, које испуњава неку функцију, претежно у математици и сл.:

  • делилац = број који дели
  • делитељ = број који се дели

Из именица, које упућују на лице, нормално се може направити придев, који значи "у односу на лице". То није могуће за именске партиципе, јер A-партиципи имају другачија значења:

  • novulonovula kurso = курс за новаке.
  • komencantokomencanta kurso = "курс који почиње (ion)". Не може се употребљавати komencanta kurso у значењу "kurso por komencantoj", али се мора рећи тачно курс за почетнике (или можда porkomencanta kurso).

Напомена: Реч Esperanto (са великим словом) оригинално, изворно је партицип са значењем "надајућа особа", али то је сада име језика, и не може се посматрати као партицип. Дакле. може се правити придев Esperanta = "који се односи на језик есперанто". Реч esperanto (са малим словом) је ипак и даље партицип, и она и даље има значење "надајућа особа".

Сложени глаголски облици

Помоћним глаголом esti и разним партиципима, могу се веома екзактно изразити различите нијансе начина, времена, трајања, испуњавања итд. Слични глаголи са AS, IS, OS, US и U су уопште препоручљиви, али у случајевима, када се хоће детаљно представити нека радња, може се користити њихова сложена форма. У принципу могу се комбиновати сви облици esti (esti, estas, estis, estos, estu, estus) са свих шест партиципа. то омогућава 36 могућих сложених глаголских облика. Неки од тих облика су у пракси једва искористиви, јер они треба да изразе веома необичне и посебне нијансе. Остале указују на нијансе, које су потребне, али за које постоје други углавном тежи начини изражавања. Сада следи неколико таквих примера:

  • Li estas leganta libron. - Он је читајући.

    Читање књиге траје и сада.

  • Li estis leganta libron. - Он је особа која је чита(јућа) књигу.

    Његово читање књиге трајало је тада.

  • Li estos leganta libron. - Он ће бити особа која ће читати књигу.

    Његово читање књиге трајаће тада.

  • Li estas leginta libron. - Он је читавши књигу.

    Његово читање књиге сада је прошла ствар.

  • Li estis leginta libron. - Он је био чита(o)вши књигу.

    Његово читање књиге било је тада већ прошла ствар.

  • Li estos leginta libron. - Он ће бити читајући књигу.

    Његово читање књиге биће у том будућем времену већ прошла ствар.

  • Li estus leginta libron, se... - Он би био читавши књигу, али…

    Његово читање књиге било би прошла ствар, ако...

  • Li estis legonta libron. - Он је био који ће читати књигу.

    Он је тада био припремљен за касније (ускоро) читање књиге.

  • Li volas esti legonta libron. - Он је био човек "читајући" књигу.

    Он хоће, да буде припремљен за касније (скоро) читање књиге.

  • La libro estas legata. - Књига је читана.

    Читање књиге траје сада.

  • La libro estos legata. - Књига ће бити читана.

    Читање књиге трајаће тада.

  • La libro estus legata, se... - Књига ми била читана, ако…

    Читање књиге трајало би, ако…

Сложенице ANT-облика веома ретко се употребљавају. Они јасно указују, да је нешто трајно, за време док се нешто друго догађа. Нормално, довољне су једноставне речи. Случајно се може узети (тачно) тада да би се акцентовала истовременост. Сложеница INT-облика је чешће у употреби. Она може да буде корисна за указивање, да се неки рад врши пре другог. Често се контекстом на то указује још боље. Потреба изражавања са jam, antaŭe, ĵus, post kiam или antaŭ ol може да помогне. Сложенице ONT-облика су у употреби за указивање на скору или намеравану делатност. Исто тако baldaŭ и различити глаголи могу на то указати, често много јасније.

Сложени IT-облици понекад се разликују од INT-облика. Сложена INT-форма увек упућује на рад, који се догодио прте неког другог рада. Сложени IT-облик упућује на испуњавање рада, или рад, који је дао резултат. IT-облик може да упућује на време раније од неког другог времена, али веома често није тако:

  • Tiam li estis eltrovinta la veron. - Тада је он био онај који је нашао истину.

    Налажење истине догодило се неминовно пре тога. Ако се хоће изразити, да је посао заиста тада испуњен, користи се сличан глагол: Тада је он нашао истину.

  • Tiam la vero estis eltrovita. - Тада је истина била пронађена.

    Проналажење истине испунило се тачно тада, или пре тога, према контексту. Једноставан облик речи за пасив радње не постоји, али се може претходно узети израз са субјектом oni: Тада се налазила истина.

Понекад би могло да дође до погрешног разумевања, да IT-облик указује на радњу пре, или радњу, која се испуњава. Тада се помаже додатним указивањем, које јасно указује на време. У пракси су таква објашњења веома ретко потребна: Kiam via domo estis konstruata, mia domo estis jam longe konstruita. Estis konstruita је претходно време упоређено са estis konstruata. Пре ја сам ишао у школу и нешто учио, а после ја сам био завршио. Био сам завршио је после времена упоређења са iradis и lernis.

Понекад уместо да користимо esti + партицип, директно се гради партицип, исто као што се често директно праве други придеви: estas legantalegantas, estis legontalegontis, estus legintalegintus, estas legatalegatas, estos legitalegitos и сл.

Такви облици су потпуно логични и правилни, али су нажалост у пракси веома тешко разумљиви. Реч као legintos садржи веома много информација у веома компактној форми. Нормално сложени облици са esti су веома применљиви у таквим ретким случајевима, када се не могу да користе уобичајени једноставни облици речи (legis, legos итд.).

Sed kelkaj tiaj mallongigitaj formoj efektive praktike iom enuziĝis. Precipe INTUS-formoj estas popularaj. Simpla US-formo estas tute sentempa, sed multaj tamen sentas US-verbojn kiel nuntempajn, kaj uzas INTUS ĉiam, kiam temas pri pasinteco: {1} = {2} Oni povas pli simple diri: {3}

Такође ATAS-облици су врло чести: Потребне су нове снаге у нашој организацији. = Потребне су... Тражи се нови уредник за наш часопис. = Тражен је...

Пасив

Реченице са прелазним глаголима се могу променити из актива (нормална реченица) у пасив. Пасив је нешто обрнуто од рада. Када се реченица претвори у пасив, догађају се три промене:

  • Објекат се претвара у субјекат(и губи свој N-завршетак).
  • Предикат чини сложени глагол: esti + пасивни партицип.
  • Активни субјекат сакрива или гради de-допуне.

La knabino vidas la domon. - Девојчица види кућу.

  • la domonla domo
  • vidasestas vidata
  • la knabinode la knabino

La domo estas vidata de la knabino. - Кућа је виђена од девојчице.

Li batis sian hundon per bastono. - Он туче свог пса штапом.

  • sian hundonlia hundo
  • batisestis batata
  • Онможе да се сакрије

Lia hundo estis batata per bastono. - Његов пас је тучен штапом.

Пасив се користи да би се пажња усмерила са активног субјекта на саму радњу. Исто тако некадашњи објекат (нови субјекат) тада прима више пажње. Често се користи пасив, када се говори о некој општој ствари, када једва да постоји активни субјекат.

Ако се хоће да сачува у пасивној реченици оригинални активни субјекат, мора се користити предлог de: Ĝi estis trovita de mia frato. = Mia frato trovis ĝin. La piano estas ludata de vera majstro. = Vera majstro ludas la pianon. Предлог de има много значења, али код пасивног партиципа de нормално увек упућује на радњу. Ако ипак постоји ризик од тога да се погрешно разуме може се користити fare de: Ĝi estis forprenita fare de mi. = Mi forprenis ĝin.

Ако је субјекат у зависној реченици завистан, инфинитив или прилог за количину (или количинска глаголска речца), пасивни партицип мора да има E-завршетак: Сагласили су се, да ја то урадим.Били су се договорили, да ја то урадим. Наредили су ми урадити то.Мени је било наређено урадити то. Приписује семного (= мноштво) тој причи.Много је било приписано тој причи. Неки пут прелазни глагол појављује се у изразу без објекта. Ако се та реченица пасивизира, резулат је безсубјекатска пасивна реченица. Партицип такође тада има E-завршетак: Говорили су о томе.О томе је говорено.

Пасив — избор партиципа

Избор пасивних партиципа зависи од тога, шта се хоће истаћи. Изаберите AT-партицип, ако сте заинтересовани за настављање активности мало-по-мало, или се ради о понављању неке активности. Изаберите IT-партицип, ако су испуњавање и резултат најважнији. Изаберите OT-партицип, ако је реч о стању пре рада.

AT
трајање или понављање
IT
испуњавање или резултат
OT
стање пре радње

Када се двоумимо између AT и IT, може се користити контролни израз којим тражимо, нијансу која боље одговара:

Ако се може додати iom post iom,plu kaj plu или ree kaj ree без промене потпуног значења, тада одговара AT, јер iom post iom и plu kaj plu истичу трајање, и ree kaj ree истиче понављање.

Ако се може додати коначно без рушења смисла, тада одговара IT, јер дефинитивно акцентује испуњење или постизање резултата.

  • Ŝi amis kaj estis [plu kaj plu] amata. - Она је волела и била [више и више] вољена.
  • Dum la teatraĵo estis [iom post iom] montrata, okazis strangaj aferoj en la salono. - За време позоришне представе [мало по мало] гледана, догодила се необична ствар у салону.
  • Tiu ĉi komercaĵo estas ĉiam volonte [ree kaj ree] aĉetata de mi. - Ова роба је увек слободно [опет и опет] купована од мене.
  • Mi sciigas, ke de nun la ŝuldoj de mia filo ne estos [ree kaj ree] pagataj de mi. - Ја сам сазнао, да до сада дугови мога сина нису били [опет и опет] плаћани од мене.
  • Estu trankvila, mia tuta ŝuldo estos [definitive] pagita al vi baldaŭ. - Будите мирни, мој читав дуг биће [коначно] вама плаћен ускоро.
  • Georgo Vaŝington estis [definitive] naskita la dudek duan de Februaro de la jaro mil sepcent tridek dua. - Џорџ Вашингтон је [коначно] рођен двадесет другог фебруара хиљаду седам стотина тридесет друге године.

Неки глаголи имају два различита значења, а избор партиципа зависи од тога, које од та два значења је циљано. Класични пример је глагол okupi, који може да значи или "preni okupe" или "teni okupe". Узимање је нормална радња тренутка, и као таква углавном испуњава интересовање. Држање је међутим ствар која дуже траје, па је код ње трајање ствар интересовања. После узимања ипак следи држање, а пре држања сасвим нормално се дешава узимање. Тако овде okupi чешће може да се користи у AT-облику али IT-облик према месту: Ја сам веома okupata мојим послом. = Мој посао сада "држи мене" (више и више), јер је он пре "ухватио мене". Ја сам веома okupita мојим послом. = Мој посао (дефинитивно) "узео ме је", и тако ме он сада "држи". Други пример је глагол "kovri": Он је покрио патос тепихом.Патос је kovrita (од њега) тепихом. Овде се ради о крајњем резултату радње "ставити на патос". Тепих покрива патос.Патос је покривен тепихом. Овде се ради о мало-помало трајању радње "лежати на патосу". Чешће се користи IT-облик код глагола као okupi и kovri, али постоји слободан избор зависно од идеје, шта се хоће изразити.

Понекад се у први план ставља AT-партицип, када је рад само теоријска могућност, која није сигурно да ће бити остварена, или када је активност негирана, или се из контекста на неки начин избацује идеја испуњења: Она је сада у том добу, да мора да буде сагласна. Ради се само о обавезној сагласности. Да ли је сагласност заиста испуњена, још се не зна. Они хоће, да та или нека друга промена буду остварене већ сада. Да ли ће промене бити испуњене, не зна се. Јединственост есперанта никада неће бити прекидана. Прекид никада неће бити испуњен. Чак и најлукавија лисица на крају ће бити ухваћена. Ради се о увек важећем принципу. Идеја трајања чини се важнијом од идеје испуњења. Али такође се може користити IT-облик у овим изразима. Слободан избор може се остварити према нијансама, које хоћемо да изразимо.

Код поновљене радње нормално се користи AT, јер се интересујемо за понављање, али понеки пут се можемо усмерити на на испуњавање сваког појединачног понављања, и користити IT. Ако се гледа на прецизан број понављања, идеја испуњења чини се важнија, и тада се обично користи IT-облик: Dum la milito tiu vilaĝo estis ofte prirabata kaj bruligata. Dum la milito tiu vilaĝo estis kvarfoje prirabita kaj bruligita.

Белешка: Неки есперантисти не прихватају овај наведени принцип о избору AT и IT. Према тим есперантистима AT значи замену "ĝuste tiam", а IT значи према њима само "antaŭ tiam". Они користе изразе као: Mi estis naskata en Januaro. La ŝlosilo estis perdata hieraŭ. Subite li estis trafata de kuglo. Такве језичке варијације обично се називају "atismo" (такође "tempismo"). У нормалном есперанту користи се IT у таквим реченицама, па се тако често користи и израз "itismo" (такође "aspektismo"). Питање итизма и атизма дефинитивно одлучују три облика реченица у Fundamento: Џорџ Вашингтон је рођен двадесет другог фебруара хиљаду седам стотина тридесет друге године. Он се осећа толико несрећним, да проклиње дан, у коме је он био рођен. Мој ујак није умро природном смрћу, али он ипак није усмртио сам себе и такође је убијен од непознатих; једног дана, шетајући поред железничке пруге, он је пао под точкове долазећег воза и погинуо.

Вратите се горе