У садржају

Ево кратких објашњења најважнијих граматичких термина коришћених у овој граматици. Објашњења су исказана речима које одговарају есперантској граматици. У осталим граматикама (о есперанту или о другим језицима) термини могу бити коришћени и на неке друге начине. Термини уlernu!-граматици прате више-мање начин коришћења у Plena Analiza Gramatiko Калочаја и Варингена.

придев
Реч која се користи да опише именицу или именичку реч.
допуна
Део реченице, који говори, на који начин, на ком месту, у које време, којим алаткама итд., се дешава радња (или стање) предиката. Сваки део реченице осим предиката, субјекта, објекта и епитета, је додатак.
прилог
Реч коришћена да би описала нешто, што није именица или именичка реч (тј. реч, придев, придевске речи, остале прилози, прилошке речи или читаве фразе).
афикс
Корен, који се користи искључиво да би се направиле сложене речи: суфикс или префикс.
африкат
Сугласник настао зауставном преградом, којом се прекида, али само делимично, да ваздух може пролазити уз звук који настаје при трењу.
актив
Уобичајена врста фразе, у којој субјекат је тај који врши радњу предиката. Погледајте пасив.
акузатив
Улога завршетка .
апозиција
Део израза, који (нормално) стоји одмах иза другог израза који каже исту ствар другим речима.
епитет
Придев, придевска реч(ца), прилог или прилошка реч(ца), која директно описује другу реч.
свршени глагол
Глаголски облик, који може да буде коришћен као предикат.
фрикатив
Сугласник који је настао непотпуним затварањем пролаза (сужење), кроз који ваздух пролази уз звук трења.
будућност
Глаголски облик, који изражава радњу или стање које ће се догађати у будућем времену.
заповест
Глаголски начин, којим се изражава заповест (једном од учесника хтења у есперанту).
индикатив
Глаголски начин, којим се изражава радња или стање у реалном, стварном времену.
инфинитив
Глаголски начин, којим се неутрално изражава радња или стање, без објашњења, да ли се ради о реалности, хтењу или замисли.
узвик
Узвичне речи.
Погодбени начин (Кондиционал)
Глаголски начин, који изражава радњу или стање нереално, измишљено или измаштано.
везник
Реч(ца), која повезује делове израза, који играју исту улогу у реченици.
сугласник
Језички звук који настаје постављањем преграде слободном протоку ваздуха.
латерали
Сугласник који настаје преградом у средини устију. Ваздух слободно пролази са обе стране језика који додирује непце.
начин
Једна од категорија глаголског начина, која изражава различите облике говорних исказа. Начини таквог изражавања у есперанту су инфинитив, индикатив, волитив (заповедни начин) и {кондиционал (погодбени начин).
назал (назални сугласник)
Сугласник који настаје комплетним преграђивањем устију. Ваздух се упућује кроз нос.
негација
Одричне реч(це).
непрелазни
глаголу) који не може да има објекат.
номинатив (први падеж)
Именица или именичка реч, која у реченици не игра улогу (предлога или акузатива).
број
Реч(це), којима изражавамо количину (број).
објекат
Улога у реченици, да укаже на то, на што се директно односи радња предиката. Понекад је реч о "директном објекту" за разлику од "индиректног објекта". "Индиректни објекат" носи у овој граматици име у-додатку. Редовни (директни) се назива исто тако и "акузативски објекат". Индиректни (неправи) објекат се традиционално назива и "дативски објекат".
партицип
Реч, која представља радњу или стање као особину субјекта или објекта.
пасив
Врста "инверзне" реченичне конструкције, у којој оно што обично (трпи радњу) је објекат, појављује се као субјекат.
грлени сугласници
Сугласник који је настао постављањем потпуне преграде којом се прекида пролаз ваздуха.
плурал (множина)
Граматичка вишебројност: више од једне ствари.
епитет
Самостални део реченице. који описује субјекат или објекат помоћу глагола.
предикат
Главна реч у реченици. Глагол, који обично припада субјекту.
префикс
Афикс, који се ставља пре осталих корена.
предлог
Речца, која показује неку улогу реченичног дела.
имперфект (прошло несвршено време)
Глаголски облик, којим се исказују радња или стање у прошлом времену.
презент (садашње време)
Глаголски облик, којим се изражава радња или стање у садашњем времену.
заменица
Речца, која се користи као замена за именички део реченице.
сингулар (једнина)
Граматички једнина.
субјект
Служба у реченици, која (у активној реченици) исказује оно, што чини делатним предикат.
зависни везник
Речца, која повезује мање важне делове реченице са главним деловима.
именица
Реч, која може да игра улогу главних делова реченице субјекатску, објекатску, заповедну, допунску, епитетску, заменичку или предикатску.
суфикс
Афикс, који се ставља после других корена.
прилог
Директан опис (неглаголске речи), чији се однос према описаној речи показује као (предлог или акузативски завршетак).
прелазни
глагол) Може да има објекат.
глагол
Реч, која изражава радњу или стање, и која у реченици може да игра улогу предиката. Како се глаголи ипак показују у инфинитиву, такав глаголски облик не може обично играти улогу предиката у реченици.
вибранти
Сугласник настао брзим променама многих преграда и прекида.
вокал (самогласник)
Језички глас који се гради без ометања проласка ваздушне струје, а који може да буде и носилац акцента.
вокатив (пети падеж)
Реч која у реченици показује коме је одређена изрека упућена. Позивање.
императив (заповедни, жељни начин)
Глаголски облик, који показуjе, да радња или стање нису реални, већ само жељени.
реч(ца), мала реч
Реч којој није потребан наставак, а која може да се појави у реченици таква каква је.
Вратите се горе