Ево кратких објашњења најважнијих граматичких термина коришћених у овој граматици. Објашњења су исказана речима које одговарају есперантској граматици. У осталим граматикама (о есперанту или о другим језицима) термини могу бити коришћени и на неке друге начине. Термини уlernu!-граматици прате више-мање начин коришћења у Plena Analiza Gramatiko Калочаја и Варингена.
- adjekto (допуна)
- Део реченице, који говори, на који начин, на ком месту, у које време, којим алаткама итд., се дешава радња (или стање) предиката. Сваки део реченице осим предиката, субјекта, објекта и епитета, је додатак.
- adverbo (прилог)
- Реч коришћена да би описала нешто, што није именица или именичка реч (тј. реч, придев, придевске речи, остале прилози, прилошке речи или читаве фразе).
- afikso (афикс)
- Корен, који се користи искључиво да би се направиле сложене речи: суфикс или префикс.
- afrikato (африкат)
- Сугласник настао зауставном преградом, којом се прекида, али само делимично, да ваздух може пролазити уз звук који настаје при трењу.
- aktivo (актив)
- Уобичајена врста фразе, у којој субјекат је тај који врши радњу предиката. Погледајте пасив.
- akuzativo (акузатив)
- Улога завршетка -Н.
- apozicio (апозиција)
- Део израза, који (нормално) стоји одмах иза другог израза који каже исту ствар другим речима.
- epiteto (епитет)
- Придев, придевска реч(ца), прилог или прилошка реч(ца), која директно описује другу реч.
- finitivo (свршени глагол)
- Глаголски облик, који може да буде коришћен као предикат.
- frikativo (фрикатив)
- Сугласник који је настао непотпуним затварањем пролаза (сужење), кроз који ваздух пролази уз звук трења.
- futuro (будућност)
- Глаголски облик, који изражава радњу или стање које ће се догађати у будућем времену.
- imperativo (заповест)
- Глаголски начин, којим се изражава заповест (једном од учесника хтења у есперанту).
- indikativo (индикатив)
- Глаголски начин, којим се изражава радња или стање у реалном, стварном времену.
- infinitivo (инфинитив)
- Глаголски начин, којим се неутрално изражава радња или стање, без објашњења, да ли се ради о реалности, хтењу или замисли.
- interjekcio (узвик)
- Узвичне речи.
- kondicionalo (Погодбени начин (Кондиционал))
- Глаголски начин, који изражава радњу или стање нереално, измишљено или измаштано.
- konjunkcio (везник)
- Реч(ца), која повезује делове израза, који играју исту улогу у реченици.
- konsonanto (сугласник)
- Језички звук који настаје постављањем преграде слободном протоку ваздуха.
- lateralo (латерали)
- Сугласник који настаје преградом у средини устију. Ваздух слободно пролази са обе стране језика који додирује непце.
- modo (начин)
- Једна од категорија глаголског начина, која изражава различите облике говорних исказа. Начини таквог изражавања у есперанту су инфинитив, индикатив, волитив (заповедни начин) и {кондиционал (погодбени начин).
- nazalo (назал (назални сугласник))
- Сугласник који настаје комплетним преграђивањем устију. Ваздух се упућује кроз нос.
- negacio (негација)
- Одричне реч(це).
- nominativo (номинатив (први падеж))
- Именица или именичка реч, која у реченици не игра улогу (предлога или акузатива).
- numeralo (број)
- Реч(це), којима изражавамо количину (број).
- objekto (објекат)
- Улога у реченици, да укаже на то, на што се директно односи радња предиката. Понекад је реч о "директном објекту" за разлику од "индиректног објекта". "Индиректни објекат" носи у овој граматици име у-додатку. Редовни (директни) се назива исто тако и "акузативски објекат". Индиректни (неправи) објекат се традиционално назива и "дативски објекат".
- pasivo (пасив)
- Врста "инверзне" реченичне конструкције, у којој оно што обично (трпи радњу) је објекат, појављује се као субјекат.
- plozivo (грлени сугласници)
- Сугласник који је настао постављањем потпуне преграде којом се прекида пролаз ваздуха.
- pluralo (плурал (множина))
- Граматичка вишебројност: више од једне ствари.
- prefikso (префикс)
- Афикс, који се ставља пре осталих корена.
- prepozicio (предлог)
- Речца, која показује неку улогу реченичног дела.
- preterito (имперфект (прошло несвршено време))
- Глаголски облик, којим се исказују радња или стање у прошлом времену.
- prezenco (презент (садашње време))
- Глаголски облик, којим се изражава радња или стање у садашњем времену.
- pronomo (заменица)
- Речца, која се користи као замена за именички део реченице.
- singularo (сингулар (једнина))
- Граматички једнина.
- subjekto (субјект)
- Служба у реченици, која (у активној реченици) исказује оно, што чини делатним предикат.
- subjunkcio (зависни везник)
- Речца, која повезује мање важне делове реченице са главним деловима.
- substantivo (именица)
- Реч, која може да игра улогу главних делова реченице субјекатску, објекатску, заповедну, допунску, епитетску, заменичку или предикатску.
- sufikso (суфикс)
- Афикс, који се ставља после других корена.
- suplemento (прилог)
- Директан опис (неглаголске речи), чији се однос према описаној речи показује као (предлог или акузативски завршетак).
- transitiva (прелазни)
- (о глагол) Може да има објекат.
- verbo (глагол)
- Реч, која изражава радњу или стање, и која у реченици може да игра улогу предиката. Како се глаголи ипак показују у инфинитиву, такав глаголски облик не може обично играти улогу предиката у реченици.
- vibranto (вибранти)
- Сугласник настао брзим променама многих преграда и прекида.
- vokalo (вокал (самогласник))
- Језички глас који се гради без ометања проласка ваздушне струје, а који може да буде и носилац акцента.
- vokativo (вокатив (пети падеж))
- Реч која у реченици показује коме је одређена изрека упућена. Позивање.
- volitivo (императив (заповедни, жељни начин))
- Глаголски облик, који показуjе, да радња или стање нису реални, већ само жељени.
- vorteto (реч(ца), мала реч)
- Реч којој није потребан наставак, а која може да се појави у реченици таква каква је.