У садржају

Дефинатори (одређивачи) су речце, које се стављају испред именица у део фразе којим се одређује идентитет ствари. Најважнији (одређивач) дефинатор је одређени члан la.

La — Дефинисани члан

Речца la упућује, да се говори о сигурној ствари, коју знају лица која разговарају.

Не додају се завршеци на la, ни J, нити N:

  • la domo = та вама позната кућа
  • la bela junulino = та вама позната лепа девојка
  • la junulinoj = те вама познате девојке
  • la altaj montoj = тих вама познатих високих брда
  • la ruĝajn krajonojn = те вама познате црвене оловке

Може се у неким случајевима користити la скраћено апострофом l'.

La стоји испред других епитета именице. Евентуални предлог се меће испред la:

  • en la domo
  • ĉe la bela junulino
  • pri la altaj domoj

Личне ствари

Када је реч о јединкама (не о врсти), la значи, да говорник претпоставља, да саговорник познаје ствар. La тада значи више-мање "ви знате, о коме(j) ја говорим".

У одсуству la (или другог дефинатора) значи, да говорник претпоставља, да говорени не познаје ствар. Недостатак дефинатора значи мање-више "ви не знате, о чему (коме) ја говорим". Недостатак дефинатора исто тако може да значи, да идентитет није ни важан. Некоришћење la је важно исто толико као и коришћење la.

  • La rozo apartenas al Teodoro. - Ружа припада Теодори.

    Говорник претпоставља, да слушалац може да разуме, о којој ружи је реч.

  • Al Teodoro apartenas rozo. - Теодори припада ружа.

    Сада је реч о ружи, коју слушалац не познаје.

  • Domo brulas! - Кућа гори!

    Једна кућа гори, али говорник није сигуран, да ли слушалац зна, о којој кући се ради, или можда говорник ни сам не зна, која кућа гори.

  • La domo brulas! - Ова кућа гори!

    Говорник хоће да информише, да сада гори сигурно та кућа, коју слушалац вероватно познаје (можда његова кућа).

  • Venis multaj gastoj al via festo, ĉu ne? - Доћи ће много гостију на вашу прославу, зар не?

    Гости су сигурно појединци, али овде део реченице multaj gastoj само служи да информише о количини гостију. Њихова појединачна или групна идентификација није битна.

Раније примећено

Нормално, нешто је познато, јер смо то већ раније приметили. La тада значи, да се поново запажа нешто што је већ раније речено. Ако се не употребљава la то значи, да се закључује да говоримо о нечему новом:

  • Mi havas grandan domon. La domo havas du etaĝojn. - Ја имам велику кућу. Кућа има два спрата.

    Код првог помињања слушалац још не зна, о којој се кући ради. Тада говорник није користио la. Код другог помињања говорник додаје la да би се видело, да се ради о већ поменутој кући. Ако он тада не користи la, слушалац би могао да претпостави, да је реч о другој кући а не о већ поменутој или о кући генерално (било чија кућа).

  • En tiu ĉi skatolo estas frukto. La frukto estas ronda. - У тој кутији је воће. То воће је округло.

    Прво воће (без la) уводи нову ствар. Слушалац, дакле, зна, да постоји воће у кутији. После говорник може да настави да говори о том истом воћу речима la frukto.

  • Mi havas tri infanojn. La infanoj ofte ĝojigas min. - Ја имам три детета. Деца ме често развеселе.

    La изгледа, да је реч поново о већ поменутој деци.

  • Sur la strato iris tri viroj. Ili aspektis kiel friponoj. Subite la tri friponoj malaperis en bankon. Ŝajnis, ke la banko estas prirabota. - Улицом иду три мушкарца. Они изгледају као хуље. Изненада та три мушкарца појављују се у банци. Изгледа да ће банка да буде опљачкана.

    После првог помињања три мушкарца, и информације, да они изгледају као ниткови, могло се просто рећи за њих la (tri) friponoj. Део реченице la (tri) friponoj служи као властито име тачно та три мушкарца. После првог помињања банке могла се називати la banko.

Није потребно користити прецизно исте речи да бисте могли да говорите о истој ствари са la:

  • Tre malproksime de ĉi tie loĝis reĝo, kiu havis dek unu filojn kaj unu filinon, Elizon. La dek unu fratoj iradis en la lernejon kun stelo sur la brusto kaj sabro ĉe la flanko. - Веома далеко одатле станује краљ, који има једанаест синова и једну кћерку, Елизу. Једанаесторо браће иду у школу са звездом на грудима и сабљом са стране.

    Иако се најпре указује на њих речју синови, они би се после могли именовати као (једанаест) браћа.

Индиректно поменуто, одгонетнуто

Често је нешто познато, јер друга пре примећена ствар разуме његово постојање, или слушалац има потребу да сазна нешто више о свету:

  • Mi aĉetis aŭton, sed la motoro ne funkcias. - Ја сам купио ауто, али му мотор не ради.

    Сам мотор није директно поменут испред, само аутомобил, али пошто сваки аутомобил има нормално и мотор, слушалац може да разуме, да се ради о мотору мало раније поменутог аутомобила. Може се исто тако рећи ĝia motoro, што би чак било и јасније.

  • Mi manĝas per la buŝo kaj flaras per la nazo. - Ја једем устима а миришем носом.

    Слушалац зна, да је говорник човек, а да човек има уста и нос. La buŝo и la nazo једнака су мојим устима и мом носу. Може се можда и изоставити члан la, али би то тада звучало као да говорник сумња, да слушалац зна, да човек има уста и нос.

Потпуно описанo

Део реченице може имати епитете или додатке, који разјашњавају, о коме је реч:

  • Jen kuŝas la ĉapelo de la patro. - Ево где лежи очев шешир

    Допуна оца који објашњава, о ком шеширу се ради. Подразумева се, да постоји само један очев шешир. Ако се не користи la, може се посумњати, да је то један од многих очевих шешира.

  • Por la hodiaŭa tago mi ricevis duoblan pagon. - За данашњи дан ја сам примио удвостручену исплату.

    Епитет hodiaŭa потпуно објашњава, о ком дану се ради.

  • Mi redonas al vi la monon, kiun vi pruntis al mi. - Ја вам враћам новац који сте ми ви позајмили.

    Уметак који сте ми ви позајмили у потпуности објашњава, о коме новцу је реч.

  • Mi vojaĝis al la urbo Pekino. - Ја сам путовао у град Пекинг.

    Име Пекинг у потпуности идентификује град.

Директно виђенo

Ствар може да буде позната због тога, јер је слушалац директно види, или је на други начин примећује:

  • La domo estas vere bela. - Кућа је заиста лепа.

    Тако се може рећи, када оба учесника разговора виде кућу.

  • La floroj odoras tre bone. - Цветови миришу веома добро.

    Тако се може рећи, када слушалац сам види или мирише цветове, и дакле лако разуме, о којим цветовима је реч.

Општепознатo, јединственo

Ствар може да буде позната, јер је потпуно јединствена, јер постоји само једна таква ствар, или јер је тако истакнута или посебна, па реч може да буде само о њој:

  • La ĉielo estas blua. - Небо је плаво.

    Сви знају, да постоји небо. Зато се и мора дакле именовати једноставно са чланом la ĉielo.

  • La prezidanto de Usono diris, ke... - Председник САД је рекао да…

    Говорник претпоставља, да слушалац зна, да САД имају председника државе, и то само једног. Због тога се он једноставно именује као la prezidanto САД.

Врсте

Често се именица користи да говори о врсти, да би се рекло какво је нешто. То се може урадити на различите начине: без la, са la, једнином или множином. Често се може користити било који од начина према месту или према стилу.

Често се не користе дефинатори, када је реч о врсти. Често посматрамо врсту као једну непознату јединку, односно као јединку чији идентитет није важан:

  • Leono estas besto. - Лав је животиња.

    Каже се, да је лав једна од многих животињских врста, а није биљна врста или нешто друго.

  • Rozo estas floro kaj kolombo estas birdo. - Ружа је цвет, а голуб је птица.

    Ради се о врстама, а не о појединцима.

  • Karlo estas kuracisto. - Карло је лекар.

    Реч kuracisto не служи за идентификацију, већ да би се рекло, коју професију има Карло.

  • Elizabeto estas patrino de tri infanoj. - Елизабета је мајка три детета.

    Део реченице patrino de tri infanoj је коришћен не да би се указало, која је Елизабета, већ због информисања, какав је она човек.

  • Akvo bolas je cent gradoj. - Вода ври на стотину степени.

    Не говори се о сигурно сакупљеној води, већ о води као материји уопште.

Понекад се посматра врста као једна замишљена позната јединка, и користи се la. То се догађа често у формалном или у филозофском стилу. У таквим случајевима објашњава се читава врста:

  • La gitaro estas tre populara instrumento. - Гитара је веома популаран инструмент.

    Представља се врста инструмента као да би се радило о једном сигурно добро познатом инструменту. Међутим, могло би: Gitaro estas...

  • La kato preferas varman klimaton. - Мачке више воле топлу климу.

    Представља се животињска врста као једна већ позната појединачна животиња. Такође би се могло рећи: Kato preferas...

  • La urso troviĝas kaj en Eŭropo kaj en Ameriko. - Медвед се налази и у Европи и у Америци.

    Овај израз не би вредео о једном усамљеном медведу. Тако се не може казати: Urso troviĝas kaj en Eŭropo kaj en Ameriko.

  • La saĝulo havas siajn okulojn en la kapo, kaj la malsaĝulo iras en mallumo. La saĝulo = ĉiuj saĝuloj. La malsaĝulo = ĉiuj malsaĝuloj. - Мудрац има своје очи на глави, док глупак хода у мраку. Мудрац = сви мудраци. Глупак = сви глупаци.

Ако се именица појављује као епитет, свакако се не користи la, ако се ради само о врсти: Karlo estas advokato. Ако се каже Karlo estas la advokato, тада је значење "Карло је сигурно тај адвокат, кога сте ви упознали" или "Карло је тај адвокат, о коме ми сада говоримо" или слично.

Ако се ради о стварима које се могу избројити, исто тако се могу представити врстом са речју у множини. Када се говори о врстама, разлика између једнине и множине често је небитна:

  • Leonoj estas bestoj. = Leono estas besto.
  • Rozoj estas floroj kaj kolomboj estas birdoj.
  • La leonoj estas bestoj.
  • La rozoj estas floroj kaj la kolomboj estas birdoj.

Забрањенo од la

Не користите la у делу реченице, који има другачију дефиницију. Остали дефинатори (одређивачи) су присвојне заменице, корелативи je U, A или ES, речца ambaŭ, и duondifina unu:

  • Mia dorso doloras. - Боле ме леђа.

    Ne: La mia dorso doloras. (Али је могуће la mia/via..., ако се не појави после именице.)

  • Tiu domo estas granda. - Та кућа је велика.

    Не: La tiu domo estas granda.

  • Ĉiuj gastoj jam venis. - Сви гости већ су стигли.

    Не: Ĉiuj la gastoj jam venis. Нити: La ĉiuj gastoj jam venis.

  • Mi ŝatas ĉiajn legomojn. - Ја волим свако поврће.

    Не: Mi ŝatas la ĉiajn legomojn.

  • Kies gasto mi estas, ties feston mi festas. - Чији сам гост, његов празник празнујем.

    Не: La kies gasto... la ties festo...

  • Mi legis ambaŭ librojn. - Прочитао сам обе књиге.

    Не: Mi legis la ambaŭ librojn. Нити: Mi legis ambaŭ la librojn.

Не користите la испред вокатива:

  • Kelnero, alportu al mi glason da biero! - Келнер, донесите ми чашу пива!

    Не говори: La kelnero, alportu...

La уместо присвојне заменице

Често се користи la уместо присвојне заменице, ако контекст јасно указује, ко је власник. То се посебно често догађа, када се говори о деловима тела и сродницима:

  • Li levis la kapon. = Li levis sian kapon. - Li levis la kapon. = Он је подигао своју капу.
  • Mi montris per la fingro, kien li iru. = ...per mia fingro... - Ја сам показао прстом, куда он иде. = ...мојим прстом...
  • Ŝi lavis al si la piedojn. = Ŝi lavis siajn piedojn. - Ŝi lavis al si la piedojn. = Она је прала своје ноге.
  • Ĉu Karlo venis kun la patro? = ...kun sia patro? - Да ли се Карло вратио са оцем? = ...са својим оцем?
  • Diru al la patro, ke mi estas diligenta. La patro = mia patro (la patro de la parolanto)
    - Реци оцу, да сам ја паметан. La patro = мој отац (отац говорника).

    Ипак се често користе речи Patro и Patrino (са почетним великим словом) као да су властита имена и без la.

LaLa уместо ĉiujсви {4}

Када нема ризика да се погрешно разуме, може се користити la уместо ĉiuj:

  • La gastoj eksidis ĉe la tablo.Ĉiuj gastoj eksidis... - Гости су поседали око стола. ≈ Сви гости су поседали...
  • Ĉi-vespere la Angloj prezentos teatraĵon en la kongresejo. La Anglojĉiuj Angloj. - Вечерас ће Енглези имати позоришну представу у Конгресној сали. Енглези ≈ сви Енглези.

    Ситуација (конгрес) ипак ограничава смисао ĉiuj Angloj. Ради се о (више-мање) свим Енглезима, који учествују на конгресу, а не о свим Енглезима на свету.

La пре назива језика

La је коришћен испред имена језика, који се састоје од придева и речи lingvo (често подразумеваном). Користи сеla, јер се на језике гледа као на уникате: la Angla (lingvo), la Ĉina (lingvo), la Nederlanda (lingvo) и др. Али се не користи la код мањег броја језика који, имају властито именско име, напр. Esperanto, Sanskrito, Ido, Volapuko и др.

La испред plej и malplej

Када plej или malplej учествују, реч је нормално о јединственом, па се користи la:

  • La malfeliĉa infano forkuris kaj kaŝis sin en la plej proksima arbaro. - Несрећно дете журило је да се сакрије у најближој шуми.
  • Li estas tre kredema: eĉ la plej nekredeblajn aferojn, kiujn rakontas al li la plej nekredindaj homoj, li tuj kredas. - Он је веома лаковеран: чак и у највећу невероватну ствар, коју му причају најневеродостојнији људи, он одмах поверује.

Ако је реч о упоређивању између две индивидуе или две групе, користи се уобичајено la (mal)pli уместо la (mal)plej:

  • Unu vidvino havis du filinojn. La pli maljuna [filino] estis tiel simila al la patrino per sia karaktero kaj vizaĝo, ke ĉiu, kiu ŝin vidis, povis pensi, ke li vidas la patrinon. - Једна удовица има две кћерке. Најмлађа [кћерка] је тако личила на мајку својим карактером и изгледом, да су сви, који су је видели, могли мислити, да виде мајку.

Неки пут plej не упућује на нешто јединствено, већ на висок степен неког својства или начина. Тада се не користи la:

  • vulpo plej ruza fine estas kaptata. - Чак и најлукавија лисица на крају буде ухваћена.

    Не ради се о сигурно познатој лисици, али је реч о некој веома лукавој лисици

  • Li estas plej laca en la mateno. - Он је најуморнији ујутро.

    Не ради се о упоређивању између различитих личности, већ о упоређивању између разних умора исте личности током разних времена.

  • Kiu venas plej frue, sidas plej ĝue. - Ко дође раније седеће угодније.

    Plej не стоји пре именичког дела реченице, али пре прилошког дела реченице.

La код властитих имена

Не користите la код речи, које су саме по себи властито име, јер таква имена су јасно дефинисана сама собом:

  • Pasintjare mi vojaĝis al Kanado. - Прошле године ја сам путовао у Канаду.

    Не реците: ...al la Kanado.

  • Kie estas Francisko? - Где је Франциско?

    Немојте рећи: Kie estas la Francisko?

Код обичних речи, које праве властита имена, нормално се користи la, јер такве речи нису саме собом дефинисане:

  • Kaj tiam la Nokto diris: "Tenu vin dekstre kaj eniru en la malluman pinarbaron, mi vidis, ke tien foriris la Morto kun via malgranda infano." - И тада је Ноћ рекла: "Померите се десно и уђите у мрачну борову шуму, ја сам видела да је тамо побегла Марта са вашим малим дететом."

    Ноћ и смрт играју у бајци као личности са властитим именима (то сте приметили и због великих слова у њиховим именима), али nokto и morto су обичне именице, и тада захтевају la.

Када обично властито име има придев као епитет, а ако тај придев није и сам део властитог имена, нормално је да се користи la. Претежно се тако ради, када је реч о избору (реалном или жељеном) између многих ствари са истим именом:

  • Duoble montriĝis la bildo de Venero, de la surtera Venero. - Двоструко је видљива слика Венере, подземне Венере.

    Венера је властито име богиње. Прво Venero се појављује без la, у складу са основним правилима о писању властитих имена. После тога долази епитет surtera, и мора се користити la да би упутило на одређеност. Ради се о тобожњем постојању две исте Венере, небеској и подземној Венери.

  • Ĉiuj konas Londonon, la ĉefurbon de Britio, sed ne ĉiuj konas la aliajn Londonojn en Usono kaj Kanado. - Сви познају Лондон, главни град Британије, али не знају сви за остале Лондоне у САД и Канади.

    Лондон нема la. Изражавање других Лондона ипак има епитет aliaj, и они значи добијају епитет la.

  • Multaj vizitis Londonon, la ĉefurbon de Britio, sed mi vizitis ankaŭ aliajn Londonojn. - Многи су посетили Лондон, главни град Британије, али ја сам посетио и остале Лондоне.

    И овде Londono има епитет, али се не користи la, јер се не ради о свим осталим Лондонима, и слушалац исто тако не мора да зна, прецизно о којим Лондонима је реч.

Остали дефинатори него la могу се појављивати пре свих властитих имена, али сада се ретко јавља потреба за тим изразима:

  • Ha, tie vi estas, mia Elizabeto! - Охо, ви сте ту, моја Елизабето!
  • Ĉu vi sentas teruron antaŭ tiu Karolo? - Да ви осећате ужас пред тим Карлом?

Полудефинисан један

Неки језици користе посебни и недефинисан члан, који је често реч слична броју један. Недефинисани члан у есперанту уопште не постоји. Потпуна недефинисаност дефинисана је недостатком усмерености. Али се често користи unu као полудефинисани члан. Такав један не упућује на број, него на индивидуалност. Он изражава, да се ради о нечему, што је непознато слушаоцу, али је познато говорнику:

  • Unu vidvino havis du filinojn. - Једна удовица имала је две кћерке.

    Почетак бајке. Још само причалац познаје удовицу.

  • Unu vesperon fariĝis granda uragano. - Једне вечери десио се велики ураган.

Полудефинисани члан unu ипак никада није обавезан. Он представља нијансирање, које се користи због потребе.

Вратите се горе