22 Глаголи / Граматика

Речи са неким од завршетака I, AS, IS, OS, US или U су глаголи. Глаголи упућују на вршење неке радње или постојеће стање.

Свршени глаголи (finitivo) су глаголи са неким од завршетака AS, IS, OS, US и U. Такви глаголи играју улогу предиката у реченици.
Инфинитив је глагол са I-завршетком. Тај глагол не игра улогу предиката, али има различите друге улоге у реченици.

Свршени глаголи

Постоје три глаголска облика: индикатив, волатив (императив) и кондиционал.

Индикатив (Изрични начин)

Индикативан је начин, који указује на рад реални и ефективни. У индикативу је потребно да се направи размак између три времена: презента, прошлог времена и футура.

Садашњост: AS-завршетак

Глагол презента, глагол са AS-завршетком, указује, да су радња или стање реални, ефективни, и да су почели, али се нису завршили. То значи, да се радња или стање догађају баш сада, или да се догађају уобичајено, или да ствар важи увек:

laboras = радња "радити" почела је, али се још није завршила
estas = стање "бити" почело је, али се још није завршило

Mi sidas sur seĝo. - Ја седим на столици.

Седење је реално и дешава се сада.
Mi estas advokato. - Ја сам адвокат.

Професија је истинска и садашња.
Kvar kaj dek ok faras dudek du. - Четири и осамнаест су двадесет два.

То вреди увек.
Nun mi legas. - Сада ја читам.

Читање се заиста догађа сада.
Hodiaŭ mi studas Esperanton. - Данас ја учим есперанто.

Ја можда не студирам тачно у тренутку говорења, али ја сам данас почео студије и још их нисам завршио.
En la vintro oni hejtas la fornojn. - Зими се ложе пећи.

То се догађа сваке зиме, претходне и будуће.
Mi loĝas ĉi tie tri jarojn. - Ја станујем овде три године.

Моје становање продужило се већ на три године, и траје даље.

Понекад у причама се користи AS-време за време приче, због тог времена, на које прича скреће пажњу. Такав посебан стил може причу учинити живљом:

Ne suspektante ion li iradis tra la arbaro. Subite eksonas pafo. - Не сумњајући ништа, они су ходали кроз шуму. Изненада се зачу пуцањ.

Најпре приповедач користи прошло трајно време за прошлост, а после га мења у садашње да би слушалац или читалац осетили као да лично учествују, и могу чути пуцањ.

Имперфекат: IS-завршетак

Имперфекатски глагол, глагол са IS-завршетком, указује, да су делатност или стање реални, али да се догађају увек пре тренутка говорења. Нормално је да су се радња или стање већ завршили:

laboris = радња "радити" дешавала се пре сада
estis = стање "бити" догађало се пре од сада

Mi sidis tiam sur seĝo. - Ја сам седео тада на столици.

Седење је заиста одиграло у том прошлом времену.
Mi estis knabo. - Ја сам дечак.

Дечаштво је реално у у односном прошлом времену.
Hieraŭ mi renkontis vian filon, kaj li ĝentile salutis min. - Јуче сам срео вашега сина, а он ме је учтиво поздравио.
Mi loĝis ĉi tie tri jarojn. - Ја стзанујем овде три године.

Моје становање трајало је три године, али не више.

Ако се хоће пазити на нијансе прошлог времена, могу се користити разне додатне речи, али се ипак мора користити и сложени глаголски облик. Пре свега ипак једноставни имперфекат је довољан.

Понекад се види IS-облик, који изгледа тако, што будућност ће се испунити. То је погрешно. Користи се OS-облик, или, ако се хоће бити веома прецизан, биће ...inta. Дакле, не реците: Ја ћу доћи к вама, када ја завршим мој задатак. Реците: Ја ћу доћи к вама, (после) када ја завршићу мој задатак. Или: Доћи ћу к вама, када ја будем завршио мој задатак.

Будуће време (Футур): OS-завршетак

Будући глагол, глагол са OS-завршетком, упућује да радња или стање такође нису почели до тренутка говорења. Разумљиво је да је будућност увек несигурна, али будућност указује, да говорник мисли, да ће се ствар заиста десити:

laboros = радња "labori" такође није почела али ће почети
estos = стање "esti" такође није почело, али после неког времена оно ће се реализовати

Mi sidos poste sur seĝo. - Ја ћу после сести на столицу.

Седење ће се ефективно догодити касније.
Mi estos riĉulo. - Ја сам богаташ.

Стање богатства је чињеница будућности.
Mi rakontos al vi historion. - Ја ћу вам испричати историју.

Причање још није почело.
Morgaŭ estos dimanĉo. - Сутра ће бити недеља.
Mi loĝos ĉi tie tri jarojn. - Ја ћу становати овде три године.

Моје становање још није почело, али када оно почне, то ће ефективно потрајати три године.

Волитив (жељни, заповедни начин или императив): U-завршетак

Заповедна реч, глагол са U-завршетком, упућује да радња или стање нису реални, већ жељени, хтејући, заповедни или циљани. Заповедни начин не упућује на време радње, али се радња ипак редовно догађа у будућности:

laboru = радња "labori" је жељена, мољена, уређена или циљана
estu = стање "esti" је жељено, мољено, уређено или циљано

Sidu sur seĝo! - Седите на столицу!

Заповест или молба.
Estu viro! - Буди мушкарац!

Заповест или молба.
Ludoviko, donu al mi panon. - Лудовико, дај ми хлеб.
Ni legu la unuan ĉapitron. - Ја читам прво поглавље.

Изражавање жеље
Ĉu ni iru al la dancejo? - Да ли ћемо ићи у играоницу?

Питање воље. Ефективни смисао ове реченице ипак најчешће је пристојан предлог. Упоредите то са пристојном молбом овде касније.

Код волитива се веома често одбацује субјекат, ако је он заменица vi: Venu tuj! = Vi venu tuj! Али такво одбацивање може се применити у главној, а не у уметнутој реченици.

Заповедни начин у ke-изразима

Заповедни начин се користи у ke-изразима, ако главна реченица на ма који начин исказује хтење, циљ, мишљење и сл.:

Mi volas, ke vi laboru. - Ја хоћу да ви радите.

Радња је жељена.
Li petas, ke mi estu atenta. - Он је молио да ја будем пажљив.
Estas necese, ke ni nun unu fojon por ĉiam faru finon al tiu ĉi stato. - Нужно је да ми сада један пут заувек учинимо крај томе стању.

Учтива молба

Да бисте пристојно изразили своју вољу користи се реч bonvolu плус инфинитив. Исто тако може да се дода и други пристојни израз као ја молим , или слично:

Bonvolu sidi ĉi tie! = Sidu ĉi tie, mi petas! - Изволите сести овде! = Седите овде, молим вас!
Bonvolu fermi tiun ĉi fenestron! = Fermu la fenestron, mi petas! - Изволите затворити овај прозор! = Затворите прозор, ја вас молим!

Никада не користите двоструки U-облик. Немојте рећи: Bonvolu sidu....

Белешка: Неки користе уместо bonvole ...U, напр.: Bonvole sidu ĉi tie! То је довољно логичка алтернатива, али није уобичајена, нити традиционална.

Погодбени начин (кондиционал): US-завршетак

Кондиционални глагол, глагол са US-звршетком, се користи за радње и стања која нису реална, већ су машта или фантастика. US-облик не упућује на време радње:

laborus = радња "labori" је замишљена
estus = стање "бити" је замишљено

Se mi estus riĉa, mi ne laborus. - Ако бих био богат, ја не бих радио.

Ради се о нереалним, замишљеним стањима и радњи.
Se mi estus sana, mi estus feliĉa. - Ако сам здрав, ја ћу бити срећан.
Se mi nur loĝus en palaco! - Ако бих ја само био настањен у палати!

Становање је жељено, али ја знам, да то није могуће, да је то само фантазија.
Mi ne farus la eraron, se li antaŭe dirus al mi la veron. - Ја не бих правио грешку, да ми је он пре рекао истину.

И farus, и dirus овде говоре о замишљеним радњама у прошлости. Ако се хоће, може се усмерити на прошлост помоћу било би речено.

Такође се користи кондиционал за нежније представљање молбе или жеље:

Mi dezirus aĉeti kelkajn aferojn. - Ја бих желео да купим неколико ствари.

Реална жеља, али учтиво представљена.
Ĉu mi povus havi la skribilon? - Да ли бих могао имати неко средство за писање?

Веома пристојна, скромна молба.
Ĉu vi bonvolus paroli iom pli silente? - Да ли бисте добронамерније говорили нешто више тихо?

Веома пристојна, скромна молба.

Кондиционал се често користи са речцом se, која указује на услов, али se није аутоматски неопходна кондиционалу. Све зависи од смисла. Ако је реч о објашњавању слике, користи се US, али ако су радња или стање реални, користи се индикатив:

Se li estus ĉi tie, li certe mirus pri la malordo. - Ако он буде овде, он ће се сигурно чудити због нереда.

Зна се, да он није овде, али ако би био, он би се чудио.
Se li estas ĉi tie, li certe miras pri la malordo. - Ако је он овде, он се сигурно чуди због нереда.

Не зна се, да ли је он овде, али би овде могао да буде. Ако је то тачно, он ће заиста чуди.

У неколико језика глаголски облик за кондиционал је коришћен такође за нешто, што се некада предвиђало. То есперанто изражава сложеним глаголским обликом: estis ...onta aŭ estis ...ota.

Инфинитив (неодређени начин)

Глаголи са завршетком I само именују радњу или стање. Они не указују, да ли је реч о реалности, хтењу или машти. Они такође не указују ни на време. Инфинитив се традиционално посматра као основни глаголски облик. Тако се глаголи појављују у инфинитивском облику и у речницима.

Инфинитив је често сличан радним именицама: labori = идеја обављања рада; esti = идеја постојања. Али је ипак и разлика.

Инфинитив учествује у реченици у таквим улогама, које нормално има именски део реченице: субјекат, објекат, pri-придеви, итд.: Умрети због домовине је угодно. Лоша деца воле мучити животиње. Ко има храбрости јахати на лаву?

Понеки пут инфинитив може чак имати предлог испред себе: Unu fajrero estas sufiĉa, por eksplodigi pulvon. Али инфинитив никада не може да има N-завршетак или J-завршетак.

Инфинитив може да има објекат, придев итд., исто као предикатски глагол. Такав инфинитив ипак је глагол:

manĝi rapide - јести брзо

Инфинитив има прилошки додатак за начин.
poste manĝi - после јести

Инфинитив има прилошки додатак времена.
manĝi pomon - јести јабуку

Инфинитив има објекат.

Инфинитив ипак не може да има сопствени (граматички) субјекат. Не може се, дакле, рећи: mi manĝi, la knabino esti или слично. Најчешће ипак постоји подразумевани субјекат: смисаони субјекат.

Многи (али не сви) инфинитиви су као скраћени ke-изрази:

Mi ĝojas vin vidi! = Mi ĝojas, ke mi vin vidas! - Ја се веселим видети вас! = Ја се веселим, да видим вас!
Mi vidis la knabon kuri. = Mi vidis, ke la knabo kuras. - Видео сам дечака трчати. = Ја сам видео, да дечак трчи.

Инфинитив као субјект

Инфинитив може да игра улогу субјекта реченице, када се хоће рећи, каква је радња инфинитива. Најчешће је предикат у форми esti:

Resti kun leono estas danĝere. - Остати са лавом је опасно.

То, што је опасно, јесте радња resti kun leono. Опасно је епитет од resti. Он има E-завршетак, јер је опис глагола.
Kritiki estas facile, fari [estas] malfacile. - Критиковати је лако, радити [је] тешко.

То, што је лако, је радња критиковати. То, што је тешко, је радња чинити.

Инфинитив заједно са предикатским глаголом

Инфинитив се често користи заједно са предикатским глаголом, од кога он зависи:

Mi povas kuri. - Ја могу да журим.
Li volis veni. - Он хоће да дође.
Ili devis cedi. - Они су морали да одустану.
En varmega tago mi amas promeni en arbaro. ≈ ...amas promenon... - Током врелог дана ја волим да шетам по шуми. ≈ ...волим шетање...
Ŝi komencis senti doloron kaj rigidiĝon. ≈ Ŝi komencis sentadon de doloro... - Она је почела осећати бол и укоченост. ≈ Она је почела са осећањем бола ...
Li ŝajnis subite kompreni. = Li ŝajnis subite komprenanta... - Њему се изненада учинило да разуме. = Изненада му се учинило разумљивим...

Инфинитив је епитет субјекта li.
Nun ili ĉiuj iris dormi. = ...iris por dormi. - Сада сви они иду да спавају.

Када инфинитив има улогу као por-придев нормално је да отпадне предлог por.
Ŝi tuj kuris bati ŝin. = ...kuris por bati ŝin. - Она је журила да је одмах туче. = ...журила за тући њу.
Kaj vi ne hontas fanfaroni per ĉi tio? ≈ ...hontas pri fanfaronado... - И ви се не стидите да брбљате о овоме? ≈ ...стидети због брбљања...

Када инфинитив има улогу као pri-придев увек се одбацује предлог pri.
Feliĉe mi sukcesis ekbruligi la fajron. ≈ ...sukcesis pri ekbruligado de la fajro. - Срећом, ја сам успео да запалим ватру. ≈ ...успео у паљењу ватре.

У раније наведеним примерима значење субјекта од инфинитива је исто као код субјекта предикатског глагола. Али у неким случајевима инфинитив има други субјекат него предикат.

Сви предикати упућују на радњу, која има циљ да утиче на активности друге личности (или ствари). Такве речи су, напр. (mal)permesi, ordoni, doni, destini, peti, instrui, instrukcii, devigi, lasi, inviti, voki, sendi, (mal)konsili, komandi, konvinki, persvadi, memorigi и (mal)rekomendi. Личност која утиче (или ствар) појављује се у тим глаголима као al-придев или N-придев. Када се инфинитив појави заједно са таквим глаголом, смисао субјекта инфинитива је под утицајем личности или ствари:

Mi malpermesis al li fari tion. - Ја сам вам забранио да то учините.

Субјекат од чинити је li.
Ili ordonis al mi veni antaŭ la vesperiĝo. - Они су уредили да дођу код мене пре вечери.

Субјекат од veni је mi.
La reĝo Aĥaŝveroŝ ordonis venigi al li la reĝinon Vaŝti. - Краљ Ахасфер наредио је да му доведу краљицу Вашти.

Субјекат од venigi су ти, којима је краљ наредио. Они се подразумевају, али се могу појавити као al-придеви: ...ordonis al iuj venigi...
Mi petas vin trinki. = Mi petas vin, ke vi trinku. - Ја вас молим пити. = Ја молим вас, да ви пијете.

Глагол promesi не припада овој групи: Mi promesis al li veni al la festo. = Mi promesis al li, ke mi venos al la festo. Смисао субјекта veni је субјекат епитетског глагола.

Када предикатски глагол има облик од vidi, aŭdi, senti, imagi или слично, може се појавити инфинитив, који је епитет објекта предикатског глагола. Тада је тај објекат смисао субјекта од инфинитива:

Mi vidis la knabon kuri. - Ја сам видео дечака трчати.

Kuri је епитет од la knabon, објекат од vidis. Субјекат од kuri је la knabo. = Ја сам видео трчећег дечака. Ја сам видео, да дечак трчи.
Mi hodiaŭ matene vidis danci miajn knabinojn. - Ја сам данас изјутра видео играти моју девојчицу.

Играју девојчице.

Инфинитив као додатак

Инфинитив може бити стављен после додатка именице или придева (најчешће радни):

Forte min doloras la nepovado helpi vin sur via malfacila vojo. = Forte min doloras, ke mi ne povas helpi vin... - Веома ме боли немоћ да вам помогнем на вашем тешком путу. = Јако ме боли, да ја не могу да вам помогнем...
Mi ricevas grandan deziron edziĝi. = Mi ekdeziregas edziĝi. - Осетио сам велику жељу да се оженим. = Много сам желео оженити се.
Lia propono elekti novan prezidanton ne estis akceptita. - Његов предлог да се изабере нови председник није прихваћен.
Vi havis nenian rajton paroli al mi en tia maniero. - Ви немате никакво право да ми говорите на тај начин.
Ŝi ricevis la taskon trovi trinkaĵon. = ...la taskon, ke ŝi trovu trinkaĵon. - Она је прихватила задатак да нађе пиће. = ...задатак, да она нађе пиће.
Mi estas kapabla instrui nur la francan lingvon. ...kapablas instrui... - Ја сам способан да обучавам (предајем) само француски језик. ...способан обучавати...
Mi estas preta iri por vi piede al la fino de la mondo. - Ја сам спреман да идем за вас пешице до краја света.

Инфинитив са предлогом

Нормално се указује на улогу инфинитива, али се то одбацује у контексту. Ипак је неки пут неопходно указати на улогу инфинитива са предлогом. Од свих предлога, традиционално само por, anstataŭ и krom су прихватљиви испред инфинитива. Sen постаје све више и више чешћа испред инфинитива.

Ni ĉiuj kunvenis, por priparoli tre gravan aferon. - Сви ми смо се састајали, да испричамо о веома важним стварима.

Користи се por + инфинитив у првом реду када инфинитив има исти субјекат као предикат. Ако су два субјекта иста, чешће се користи инфинитив без предлога: Ŝi invitis min trinki kafon. = ...por ke mi trinku kafon. После глагола кретања ко iri и kuri, препоручује се инфинитив без por, чак и када су оба субјекта иста: Mi iros ripozi. = Mi iros por ripozi.
Ĉi tie ne ekzistas akvo por trinki. ≈ Ĉi tie ne ekzistas trinkebla/trinkota akvo. - Овде не постоји вода за пиће. ≈ Овде не постоји пијаћа/trinkota вода.

Ако је инфинитив замена за именицу, користи се por независно од смисла субјекта.
En la domo estas jam nenio por manĝi. - У кући већ нема ничега за јело.
La aliaj anasoj preferis naĝadi en la kanaloj, anstataŭ viziti ŝin. - Остале патке радије су се купале у каналима, уместо да посете њу.
Vi nenion povas fari krom kunbati viajn dentojn. - Ви ништа не можете да урадите сем да спојите ваше зубе.
Ne ekzistas alia bono por la homo, krom manĝi kaj trinki. - Не постоји друго добро за човека, сем јела и пића.
Tion mi ne povus fari sen detrui mian reputacion. = ...sen detruo de mia reputacio / ... ne detruante mian reputacion. - То ја не бих могао да учиним а да не срушим своју репутацију. = ...без рушења моје репутације / ... не срушивши моју репутацију.
Sen manĝi kaj trinki oni ne povas vivi. = Sen manĝado kaj trinkado... - Ако се не једе и не пије, не може се живети. = Без једења и пијења...

Између antaŭ и инфинитива ставља се компаративна речца ol:

Oni devas iri longan distancon, antaŭ ol veni al la rivero. = ...antaŭ ol oni venas al la rivero. - Мора се прећи дуго растојање, пре него дођете на реку. = ...пре него се дође на реку.
Antaŭ ol foriri li ŝlosis la pordon. = Antaŭ ol li foriris... - Пре него што ће изаћи он је закључао врата. = Пре него је он изашао...

Коришћење других предлога испред инфинитива није нелогично, али може да створи забуну због неуобичајености.

Инфинитив као предикат

Понекад се виде реченице или уметнуте реченице, у коме је сам глагол у инфинитиву. Инфинитив тада има значење једнако као volitivo или поштовање са povi:

Grandega hundo metis sur min sian antaŭan piedegon, kaj mi de teruro ne sciis, kion fari. = ...kion mi faru. - Огроман пас метнуо је на мене своје предње шапетине, а ја од ужаса нисам знао, шта радити. = ...шта да радим.
Mi efektive jam ne scias, kiel ĝin klarigi. = ...kiel mi ĝin klarigu. - Ја ефективно не знам, како то објаснити. = ...како ја то да објасним.
Ili ne havas, kion manĝi, ili ne havas, per kio hejti la fornon. = Ili ne havas (ion), kion ili/oni povus manĝi, ili ne havas (ion), per kio ili povus hejti la fornon. - Они немају шта да једу, они немају, чиме да наложе пећ. = Они немају (ишта), што они/могло би се јести, они немају (ишта), чиме би могли да наложе пећ.
Mi havis tiam apud mia domo foson, kiu, se preni la plej malmulte, havis almenaŭ ok futojn da larĝeco. = ...se oni prenu la plej malmulte... - Ја сам тада имао пред мојом кућом ископину, која је, ако се узме најмање, имала готово осам фита ширину. = ...ако се узме најмање...
Ĉu esti aŭ ne esti, — tiel staras nun la demando. = Ĉu mi estu aŭ ne estu... - Бити или не бити, — тако стоји питање. = Да ли ћемо бити или не бити...
Kion fari? = Kion oni/mi/vi faru? - Шта чинити? = Шта се/ја/ви чините?

Понекад се виде инфинитиви коришћени уместо уобичајених волитива. Тада ред поприма нијансу неутралности, нити уљудну нити неуљудну, али једноставно сталну. Смисаони субјект од инфинитива је потпуно уопштен oni. Таква употреба је ретка: Само позајмити, али не остављати себи! = Може се само позајмити... Уместо реда помоћу U-облика, говорник износи свој захтев као једноставну констатацију чињенице о којој се не дискутује. За земље које нису наведене на листи позвати LF-KOOP, Швајцарска. Једноставна констатација, како се ради за наручивање нечега од LF-KOOP.

Инфинитиви и радне именице

Инфинитиви и радне именице су слични, али разлике ипак постоје. Инфинитив има увек подразумевани смисаони субјекат, који је најчешће идентичан са субјектом предиката. Радна именица је ипак независна од субјекта. Радња именице назива се радња без сагласности евентуалног починиоца. Значење реченице може се мењати, ако се мења инфинитив у радној именици:

Malbonaj infanoj amas turmenti bestojn. = Ili amas, kiam ili mem turmentas bestojn. - Рђава деца воле да муче животиње. = Они воле, када они сами муче животиње.
Malbonaj infanoj amas turmentadon de bestoj. = Ili amas turmentadon de bestoj, ĉu ili mem turmentas, ĉu iu alia turmentas. - Рђава деца воле мучење животиња. = Они воле мучење животиња, да ли када их сами муче, да ли када их други муче.
Mi promesis amuziĝi. = Mi promesis, ke ĝuste mi amuziĝos. - Ја сам обећао да ћу се забављати. = Ја сам обећао, да ћу се баш ја забављати.
Mi promesis amuziĝon. = Mi promesis, ke okazos amuziĝo. - Ја сам обећао забаву. = Ја сам обећао, да ће се догодити забава.

Није важно ко ће се забављати.