Ispuštanje završetka -O
Imenični završetak -O može se ispustiti. Tada se piše apostrof umjesto O. Takvo ispuštanje moguće je samo kada iza O ne slijedi nastavak -J ili -N. U govoru naglasak ostaje na istom slogu, kao da je O još prisutan:
- turmento → turment' (turmEnt')
- historio → histori' (historI')
- metroo → metro' (metrO').
- ĉielo → ĉiel' (ĉiEl').
Apostrof ne može zamijeniti nastavak -A, nastavak -E ili glagolski nastavak. Također treba paziti da se ne apostrofiraju završetci -ON, -OJ i -OJN. Har' je uvijek haro, a nikad haron, haroj ili harojn.
Kod riječi iz tablice korelativa, koje završavaju na -O, završni samoglasnik "o" nije pravi O-nastavak pa se zato ne može zamijeniti apostrofom. Ne može se dakle koristiti ki', ti', i', ĉi', neni' umjesto kio, tio, io, ĉio, nenio.
Apostrofiranje člana la
Samoglasnik "a" u određenom članu la može se ispustiti i zamijeniti apostrofom → l'. Taj skrećeni oblik preporuča se koristiti samo iza prijedloga koji završavaju samoglasnikom: ĉe l', tra l', pro l':
- Liberigu nin Dio, de l' sovaĝaj Normandoj! - Oslobodi nas Bože divljih Normana!
Uočite da se l' piše kao zasebna riječ: de l' maro (ne de l'maro', miti del' maro).
Uglavnom u poeziji
Apostrofi se koriste uglavnom u poeziji, da bi se izbjeglo previše samoglasnika
Post longa migrado sur dorna la voj'
Minacis nin ondoj de l' maro;
Sed venkis ni ilin kaj velas kun ĝoj'
Al verda haven' de l' homaro.
Post longa batalo, maldolĉa turment'
La stela standardo jam flirtas en vent'.
U običnom jeziku, apostrofi su vrlo rijetki. U govornom jeziku, apostrofiranja gotovo da nema.
Dank' al
Apostrof se tradicionalno koristi u izrazu dank' al, koji označava uzrok nečeg dobroga, = "pro la (favora) influo de" (zbog (povoljnog) utjecaja nečega/nekoga). Dank' al javlja se u svim oblicima jezika, pa i u govoru:
- Jes, dank' al Dio, ĉio estas en bona ordo. - Da, hvala Bogu, sve je u redu.
- Dank' al lia instruado mi sukcesis en la ekzameno. - Zahvaljujući njegovom podučavanju, uspio sam na ispitu.
U istom značenju može se koristiti i danke al.
Un'
Kada se broje taktovi, određuje ritam i sl., može se koristiti skraćeni apostrofirani oblik broja unu:
- Un'! du! un'! du! — La soldatoj marŝis. = Unu! du!... - Je'n, dva, je'n, dva! - marširali su vojnici.
- "Un', du, tri, kvar", li kalkulis laŭte. = Unu, du... - "Je'n, dva, tri, četiri", vikao je glasno.
Un' se javlja samo samostalno, kao u ulozi uzvika kao u prethodnim primjerima. Ne koristi se u običnim rečenicama. Ne može se reći npr.: Mi havas nur un' amikon. nego treba: Mi havas nur unu amikon. (Imam samo jednog prijatelja.)