Sadržaj

Nastavak N zove se akuzativni nastavak ili jednostavno akuzativ. Može se dodati kao završetak raznim riječima:

Nastavak N uvijek dolazi nakon eventualnog J-nastavka: domojn, hundojn, virinojn, ruĝajn, grandajn, virinajn, kiujn, kiajn.

Ako imenica ima nastavak -N, onda i svi pridjevi i tablične riječi na U i A koji su epiteti te imenice trebaju imati nastavak -N:

  • grandan domon
  • domon ruĝan
  • tiun domon
  • tiajn domojn
  • tiun domon grandan
  • tian malgrandan domon antikvan
  • la malgrandajn domojn
  • domojn sen ĉiu ajn dubo tre antikvajn

Objektni predikativ ipak ne treba imati nastavak -N: Mi refarbis la flavajn seĝojn blankaj.

Nastavak -N može označavati:

Objekt

Objekt je ono na što radnja direktno utječe. Direktni objekt prepoznaje se po akuzativnom nastavku -N. To omogućava da poredak riječi bude (donekle) slobodan.

Svaka od sljedećih rečenica ima u osnovi isto značenje: kato mordas hundon; kato hundon mordas; mordas kato hundon; mordas hundon kato; hundon kato mordas; hundon mordas kato (svaki put je mačka ta koja grize, a pas stradava ugrižen). Zahvaljujući nastavku -N svaka od tih šest varijanti istog značenja jasno je razumljiva. Poredak riječi ovisi samo o stilu i ukusu.

Mi amas vin; mi vin amas; vin mi amas; vin amas mi; amas mi vin; amas vin mi. Svih šest rečenica ima isto osnovno značenje: Vršitelj radnje amas je "mi", a ljubav je usmjerena k "vi".

Rečenicu s objektom meže se pretvoriti u pasivnu rečenicu. Tada objekt postaje subjekt.

Esti i slični glagoli nisu radnje usmjerene prema nečemu. Dio rečenice koji se odnosi na esti, nije objekt, nego predikativ, koji nikada nema nastavak N: Tio estas tri seĝoj. (Ono su tri stolice.) Mi estas kuracisto. (Ja sam liječnik.) Ŝi fariĝis doktoro. (Ona je postala liječnica.) Mia patro nomiĝas Karlo. (Moj otac se zove Karlo.)

Subjekt glagola može se nalaziti i iza predikata. Kod nekih glagola takav red riječi se vrlo često koristi. Ne stavljajte nastavak -N uz takve subjekte:

  • Hieraŭ okazis grava afero. - Jučer se dogodila važna stvar.

    Subjekt radnje okazis (dogoditi se) je grava afero. Nemojte reći: Hieraŭ okazis gravan aferon. Kada čujete takvu rečenicu, trebali biste se zapitati "kio okazis la gravan aferon" ("što je dogodilo važnu stvar?"). Ali "okazi" nije radnja koja prelazi od vršitelja na nešto što bi bilo "pogođeno" tom radnjom, to nije prijelazni (tranzitivni) glagol. Glagol "okazi" ima samo jednog (glavnog) "glumca": ono što se dogodilo. Taj "glumac" je uvijek subjekt, te stoga ne treba imati nastavak N.

  • Restis nur unu persono. - Ostala je samo jedna osoba.

    Ta osoba je onaj tko je izvršio radnju "resti" (ostati). Nemojte reći: Restis nur unu personon.

  • Aperis nova eldono de la libro. - Pojavilo se novo izdanje te knjige.

    Nemojte reći: Aperis novan eldonon de la libro.

  • Mankas al ni mono. - Nedostaje mi novca.

    Nije ispravno: Mankas al ni monon.

Mjera

Priloške oznake i suplementi mjere često imaju nastavak -N.

Mjera vremena

Nastavak -N kod vremenskih izraza može označavati mjeru duljine vremena, vremensko trajanje ili učestalost. Takvi izrazi odgovaraju na pitanja: kiel longe?, (dum) kiom da tempo?, kiel ofte? i sl.

Rečenični dio u kojem se vrijeme izražava s nastavkom -N najčešće je adjekt vremena:

  • Mi veturis du tagojn kaj unu nokton. = ...dum du tagoj kaj unu nokto. - Vozio sam se dva dana i jednu noć. = ... tokom dva dana i jedne noći.
  • Li estas morte malsana, li ne vivos pli, ol unu tagon. - On je smrtno bolestan, neće živjeti dulje od jednog dana.
  • La festo daŭris ok tagojn. - Slavlje je trajalo osam dana.
  • Ŝi aĝis tridek jarojn. - Imala je trideset godina.
  • La horloĝo malfruas kvin minutojn. - Sat kasni pet minuta.

Rečenični dio u kojem se vrijeme izražava s nastavkom -N može biti i suplement pridjeva ili priloga.

  • Li estis dudek du jarojn aĝa. = ...je dudek du jaroj aĝa. - Bio je dvadeset i dvije godine star.
  • La parolado estis du horojn longa. - Govor je trajao dva sata.
  • Tiu ĉi vojo estas milojn da kilometroj longa. - Ovaj put je dugačak tisućama kilometara.
  • Unu momenton poste ŝi malaperis malantaŭ ili. - Trenutak kasnije ona je nestala iza njih.

    Unu momenton iskazuje količinu vremena koje je prošlo nakon nečega.

  • Ŝi estas du jarojn kaj tri monatojn pli aĝa ol mi. - Ona je dvije godine i tri mjeseca starija od mene.

Rečenični dio koji iskazuje vremensku mjeru s nastavkom -N može biti povezana s vremenskim post-adjektom ili vremenskim antaŭ-adjektom tako da zajedno iskatuju vrijeme: Du tagojn post tio ŝi forveturis Norvegujon. Prošla su dva dana nakon "tio".

Razne mjere

Druge mjere funkcioniraju potpuno jednako kao vremenske mjere. Može se raditi o mjeri prodtorne duljine, visine, širine, udaljenosti, dubine, težine, cijene i t.d. Odgovaraju na pitanja kiom?, kiel multe?, kiel malproksime?, kiel longe?, kiel alte?, kiel profunde?, kiel peze? i sl.:

  • Ĝi kostas dek mil vonojn. - To stoji (košta) deset tisuća vona.

    (Won je korejski novac.)

  • Vi devas kuri pli ol dek kilometrojn. - Morate trčati više od deset kilometara.
  • La vojo larĝis dudek metrojn aŭ iom pli. - Put je bio širok dvadeset metara ili nešto više.
  • La monto Everesto estas ok mil okcent kvardek ok metrojn alta. - Planina Everest je visoka 8848 metara.
  • Ili staris nur kelkajn metrojn for de mi. - Stajali su samo nekoliko metara od mene.
  • La domo estis ducent metrojn distanca. - Kuća je bila udaljena dvjesto metara.

Mjera bez pokazatelja uloge

Mjera se može pojaviti i u rečeničnoj ulozi koja ne treba pokazatelj uloge: Dek jaroj estas tre longa tempo. Dek jaroj je ovdje subjekt. Pasis du tagoj. Du tagoj ima ulogu subjekta.

Vremenska točka

Rečenični dio s nastavkom -N može biti adjekt koji označava vremensku točku. Takav N-adjekt odgovara na pitanja: kiam?, kiudate?, kiutage?, kiujare?, kiufoje? i sl. Može se reći da je takav nastavak -N zamjena za vremenski prijedlog, obično en:

  • Unu tagon estis forta pluvo. = En unu tago... - Jednog dana bila je jaka kiša.
  • Ĉiun monaton li flugas al Pekino. - Svakog mjeseca on leti u Peking.
  • Georgo Vaŝington estis naskita la dudek duan de Februaro de la jaro mil sepcent tridek dua. = ...en la dudek dua tago de Februaro... - George Washington je rođen dvadesetdrugog veljače tisuću sedamsto trideset druge.

Kod dana u tjednu, imenica s akuzativnim nastavkom označava precizno određeni dan: dimanĉon = "jedne poznate nedjelje", čak i kada se ne koristi la. Dan u tjednu u obliku priloga obično označava da se radi općenito o takvim danima: dimanĉe = "nedjeljom, svake nedjelje": Mi alvenos en Lyon lundon la 30-an de Aŭgusto.

U izražavanju sati koristi se je, osobito kada se riječ horo ispušta, da se ne zamijene sati s datumom:

  • Tio okazis la dekan. = To se desilo desetog (dana) u mjesecu.
  • Tio okazis je la deka. = To se desilo "u desetom satu" dana.

Vremenska točka bez pokazatelja uloge

Vremenska točka može se pojaviti u rečenici u ulozi koja ne treba pokazatelj uloge: Hodiaŭ estas sabato, kaj morgaŭ estos dimanĉo. Sabato i dimanĉo imaju ulogu subjekta.

Smjer

N-adjekti i N-suplementi mogu označavati smjer. Oni tada odgovaraju na pitanja al kiu loko?, en kiu direkto? i sl.

Samostalni nastavak -N

  • Morgaŭ mi veturos Kinŝason. = ...al Kinŝaso. - Sutra ću putovati u Kinshasu.
  • La vagonaro veturas de Tabrizo Teheranon. - Vlak vozi iz Tabriza u Teheran.

Samostalni nastavak smjera -N koristi se samo kada se radi o kretanju prema unutrašnjosti nečega. Ne kaže se iri muron, iri kuraciston, nego iri al muro, al kuracisto. Efektivno, samostalni nastavak -N za smjer se koristi gotovo isključivo s nazivima mjesta (posebno nazivima gradova).

Nastavak -N sa en, sur i sub

Nastavak -N za označavanje smjera najčešće se javlja s prijedlozima en, sur i sub, tri najvažnija prijedloga mjesta. Kada en, sur i sub jednostavno iskazuju položaj, koriste se bez nastavka -N. Ali kada se želi iskazati da se nešto kreće prema tom mjestu, mora se dopuniti indikatorom uloge koji pokazuje da se radi o smjeru. U teoriji moglo bi se koristiti al (al en, al sur, al sub), ali u praksi se uvijek koristi nastavak -N:

  • sur la tablo - na stolu = na mjestu na stolusur la tablon - na stol = na mjesto na stolu
  • sub la granda lito - pod velikim krevetom = na mjestu pod velikim krevetomsub la grandan liton - pod veliki krevet = na mjesto pod velikim krevetom
  • La hundo kuras en nia domo. - Pas trči u našoj kući.

    Pas je u kući i tamo trči.

  • La hundo kuras en nian domon. - Pas utrčava u našu kuću.

    Pas je bio izvan kuće, ali sada trči prema njenoj unutrašnjosti.

  • Mi metis ĝin sur vian tablon. - Stavio sam ga na vaš stol.

    To je bilo na drugom mjestu, a ja sam ga stavio na površinu stola.

Kod drugih prijedloga mjesta, osim en, sur i sub, često se ne koristi nastavak -N za iskazivanje smjera, već se ostavlja da kontekst pokaže da se radi o smjeru. No, naravno da se akuzativ smjera može upotrijebiti i uz druge prijedloge mjesta, ako to doprinosi jasnoći:

  • La hirundo flugis trans la riveron, ĉar trans la rivero sin trovis aliaj hirundoj. - Lastavica je preletjela rijeku, jer su se preko rijeke nalazile ostale lastavice.
  • La sago iris tra lian koron.La sago plene penetris lian koron. - Strijela je išla kroz njegovo srce. ≈ Strijela je posve prodrla u njegovo srce.

    Kada se nakon tra koristi nastavak -N za označavanje smjera, time se naglašava da kretanje u potpunosti prolazi kroz i izlazi izvan navedenog mjesta.

  • La vojo kondukis preter preĝejon. - Put je vodio pored crkve.

    Kada se nastavak -N za smjer koristi nakon preter, naglašava se da se kretanje mimo nečega nastavlja i dalje od te stvari.

  • Siajn brakojn ŝi metis ĉirkaŭ mian kolon. - Svoje ruke je stavila oko mog vrata.

    Ponekas se koristi ĉirkaŭ + nastavak -N i za iskazivanje kretanja prema mjestu na koje se stiže vrtnjom oko nečega drugoga: Li kuris ĉirkaŭ la angulon de la domo. (Trčao je oko ugla kuće.)

  • Li kuris kontraŭ la muron kaj vundis sin. - Natrčao je na zid i ozlijedio se.

    Da bi se iskazalo da kretnja naspram nečega dostiže svoj cilj i dolazi do dodira, može se upotrijebiti kontraŭ s nastavkom -N.

  • Gardu vin, ke vi ne venu plu antaŭ mian vizaĝon. = ...al loko antaŭ mia vizaĝo. ...al antaŭ mia vizaĝo. - Pazite se da više ne dođete pred moje lice. = ... na mjesto ispred mog lica.
  • Mi estis en la urbo kaj iris poste ekster ĝin. = ...al ekster ĝi. - Bio sam u gradu, a kasnije sam otišao izvan njega.
  • Li iris inter la patron kaj la patrinon. - Išao je između oca i majke.

    Cilj kretanja je mjesto između oca i majke.

  • Morgaŭ mi venos ĉe vin. - Sutr aću doći kod vas.

    Tradicionalno se češće koristi: Morgaŭ mi venos al vi.

U nekim slučajevima nije uobičajeno koristiti nastavak -N za smjer, jer je pravi cilj podrazumijevani izraz. Taj bi izraz, da ga umetnemo, imao nastavak -N:

  • Jakob enfosis ilin sub la kverko. - Jakob ih je ukopao ispod hrasta.

    Stvarni cilj je zemlja: Jakob enfosis ilin en la grundon sub la kverko.

  • Oni metis antaŭ mi manĝilaron. = Oni metis sur la tablon antaŭ mi manĝilaron. - Stavili su pred mene pribor za jelo. = Stavili su na stol ispred mene pribor za jelo.

Ipak, nije pogrešno ni reći sub la kverkon i antaŭ min, jer se ti izrazi mogu shvatiti kao cilj djelovanja u promatranim rečenicama.

Prijedlozi mjesta često se koriste u prenesenom značenju. Nešto apstraktno, ne-mjesno, iskazuje se kao da je riječ o mjestu. I tada se može koristiti nastavak -N za označavanje (figurativnog) smjera, npr: Mi ŝanĝos ilian malĝojon en ĝojon.

Neki prijedlozi sami po sebi označavaju smjer: al, ĝis, el i de. Ti prijedlozi nikada ne označavaju položaj. Nakon njih se ne koristi nastavak N: al la urbo, ĝis la fino, el la lernejo, de la komenco.

N nakon priloga mjesta

Nastavak -N može se staviti i nakon priloga mjesta na -E, i nakon mjesnih tabličnih riječi za iskazivanje smjera prema nekom mjestu:

  • hejme = (u) kući → hejmen = (ka) kući
  • urbe = u gradu → urben = prema gradu
  • ekstere = vani, izvan nečega → eksteren = van, "prema vani"
  • tie = tamo, na tom mjestu → tien = prema tamo, u tom smjeru
  • kie = gdje, na kojem mjestu → kien = kamo, u kojem smjeru
  • ĉie = na svakom mjestu → ĉien = u svim smjerovima
  • ie = na nekom mjestu → ien = u nekom smjeru
  • nenie = ni na kom mjestu → nenien = u nikojem smjeru

N u drugim značenjima

N-adjekti i N-suplementi najčešće označavaju mjeru, vremensku točku ili smjer, ali ponekad takav rečenični dio s nastavkom -N ima drugu ulogu, za koju se obično koristi prijedlog:

  • Mi ridas je lia naiveco. = Mi ridas pro lia naiveco. = Mi ridas lian naivecon. - Smijem se njegovoj naivnosti.
  • Neniam ŝi miros pri/pro sia propra malaltiĝo.Neniam ŝi miros sian propran malaltiĝon. - Ona se neće nikada čuditi što je postala niža.

U teoriji, uvijek se može zamijeniti prijedlog nastavkom -N, ako time značenje neće postati nejasno. Posebno često se -N koristi umjesto je. Pravilo o jasoći ipak gotovo uvijek onemogućava upotrebu -N umjesto prijedloga de i el, jer -N može označavati smjer. Katkad se ipak susreću rečenice poput: Ili eliris la buson. Tu nastavak -N označava direktni objekt: "la buso" je objekt glagola "eliri". Mnogo je jasnije, i stoga preporučljivo, reći: Ili eliris el la buso.

Akuzativ i vlastita imena

Kod potpuno esperantizianih vlastitih imena akuzativ se koristi u skladu s ranije prikazanim pravilima:

  • Mi vidis Karlon. - Vidio sam Karla.
  • Elizabeton mi renkontis hieraŭ en la urbo. - Elizabetu sam susreo jučer u gradu.
  • Tokion ni tre ŝatas. - Tokio nam se ne sviđa.

Neesperantizirana vlastita imena ne moraju imati nastavak O. Kod takvih imena, može se izostaviti nastavak N, čak i kada bi uloga u rečenici u principu zahtijevala taj nastavak:

  • Ni renkontis Zminska. - Susreli smo Zminsku.

    Poljsko ime nalazi se u ulozi objekta, ali bez nastavka N.

  • Ŝi ludis la Prière d'une vierge. - Igrala je Prière d'une vierge.

    Ulogu objekta ima francuski naziv muzičkog komada, ali bez nastavka N.

  • Li admiras Zamenhof. - On se divi Zamenhofu.

    Ime Zamenhof je u ulozi objekta bez nastavka N.

Ako ime završava samoglasnikom, onda mu se može daodati nastavak N. Stranom imenu se može dodati nastavak O. Ako se koristi nastavak O, mora se dodati i nastavak N, kada rečenična uloga to zahtijeva. Ispred imena se može staviti titula ili slični izraz, koji također mogu imati nastavak N:

  • Ĉu vi konas Anna? - Poznaješ li Anu?

    Ime Anna ima ulogu objekta bez nastavka N.

  • Ĉu vi konas Annan? - Poznaješ li Anu?

    Ime Anna s nastavkom N ima ulogu objekta.

  • Ĉu vi konas mian amikinon Anna? - Poznaješ li moju prijateljicu Anu?

    Anna je nominacija od mian amikinon, i stoga nipošto ne treba imati nastavak N.

  • Li renkontis Vigdís Finnbogadóttir. - On je susreo Vigdís Finnbogadóttir.

    Islandsko ime Vigdís Finnbogadóttir ima ulogu objekta i bez esperantskih nastavaka.

  • Li renkontis Vigdíson Finnbogadóttir. - Susreo je Vigdís Finnbogadóttir.

    Osobno ime ima nastavak O i nastavak N. Često se esperantizira samo osobno ime, ili se dodaje nastavak O neesperantiziranom obliku imena, ali se eventualni ostatak punog imena ostavlja u originalnom obliku bez esperantskog nastavka. Tada se nastavak N koristi samo za osobno ime. To ipak nije pravilo, nego samo običaj. (Može se pisati i Vigdís-on, s crticom.)

  • Li renkontis prezidanton Vigdís Finnbogadóttir. - Susreo je predsjednika Vigdís Finnbogadóttir.
Natrag na vrh