Индиректни говор је уметнута, зависна реченица, којом се поново изражава већ речено, мисли, размишљања, одлуке, питања, запажања и сл. Често се мора понешто променити у облику оригиналног казивања у изражавању мисли. Индиректни говор разликује се од директног говора, т.ј. непромењеног цитата, који није (уметнута) зависна реченица, и који, дакле, нема зависни везник. Директни говор често се јавља између наводника и после двотачке.
| Директни говор: | Petro diris: "Mi volas doni ion al vi." - Петар је рекао: "Ја хоћу да вам нешто дам." |
|---|---|
| Индиректни говор: | Petro diris, ke li volas doni ion al mi. - Петар је рекао да би он хтео да ми да нешто. |
| Директни говор: | Karlo demandis: "Ĉu vi volas iri kun mi?" - Карло је питао: "Да ли ви хоћете да идете са мном?" |
|---|---|
| Индиректни говор: | Karlo demandis, ĉu mi volas iri kun li. - Карло је питао, да ли ја хоћу да идем са њим. |
Индиректни говор уобичајено је ke-реченица или упитна уметнута реченица. Таква уметнута реченица најчешће игра улогу као објекат глагола као diri, krii, pensi, scii, decidi, skribi, kompreni, rimarki, vidi, demandi, voli, aŭdi итд.: Он је рекао, да је он срећан. Она мисли, да је она срећна.
Индиректни говор се такође јавља као додатак речима какве су penso, decido, demando, timo итд.: Он има мисао, да је он срећан. Одлука је, да Петар буде председник. Они су поставили питање, да ли да они учествују.
Индиректни говор такође се јавља као субјекат од ŝajni, esti evidente, esti dube, esti klare, esti (ne)eble, esti verŝajne и сл.: Изгледа, да пада киша. Евидентно је, да он није срећан.
Облици речи у индиректном говору
У неким језицима се мора код индиректног говора понекад променити и облик изражавања. У есперанту се увек чува оригинални начин изражавања:
-
Li diris: "Mi volas manĝi". → Li diris, ke li volas manĝi. - Он је рекао: "Ја хоћу да једем". → Он је рекао да хоће да једе.
AS од volas је садашњост оригиналног говора. Не мењајте га у IS.
-
Li diris: "Mi tiam loĝis en Ĉinujo." → Li diris, ke li tiam loĝis en Ĉinujo. - Он је рекао: "Ја сам тада становао у Кини." → Он је рекао да је тада становао у Кини.
IS од loĝis упућује на раније време него што је речено у оригиналу. Била би грешка мењати га estis loĝinta.
-
Ŝi demandis: "Ĉu vi iros kun mi al kinejo?" → Ŝi demandis, ĉu mi iros kun ŝi al kinejo. - Она је питала: "Да ли ћете да идете са мном у биоскоп?" → Она је питала да ли ћу ја ићи са њом у биоскоп.
OS од iros упућује на време после постављеног питања. Била би грешка мењати у estis ironta или volis iri. Ако би оригинално питање било "Ĉu vi volas iri kun mi?", онда би се рекло: Она је питала, да ли ја хоћу да идем са њом.
-
Li ne komprenis: "Kial ŝi ne volas partopreni?" → Li ne komprenis, kial ŝi ne volas partopreni. - Он није разумео: "Зашто она неће да учествује?" → Он није разумео зашто она неће да учествује.
AS од volas упућује на време оригиналног питања.
- Ili ordonis: "Paku tuj vian valizon!" → Ili ordonis, ke mi tuj paku mian valizon. - Они су наредили: "Пакујте одмах путну торбу!" → Они су наредили да ја одмах пакујем путну торбу.
-
Ŝi esperis, ke ŝi ilin trovos. - Она се надала да ће их она наћи.
Оригинална мисао је: "Mi ilin trovos."
-
Ŝi estis plena de timo, ke la infano mortos. - Она је била пуна страха да ће дете умрети.
Она се плашила и мислила: "La infano mortos!"
-
Li metis la kondiĉon, ke oni ne instruu al ŝi la Kristanan religion. - Он је поставио услов да њу не обучавају хришћанској религији.
Он је рекао: "Ne instruu al ŝi..."
-
Ŝajnis al ŝi, ke ŝin ĉirkaŭas unu sola densa barilo el traboj. - Допадало јој се да њу окружава само једна непрозирна ограда од греда.
Она је мислила: "Min ĉirkaŭas...", јер се то њој допадало.
У односу на уметнуте, зависне реченице нормално је да не препричавамо поново исказ или мисао. У тим реченицама временске речи се, дакле, односе према апсолутној садашњости, реалном времену:
-
Mi ne konis tiun, kiu venis. - Ја не познајем тога који је дошао.
Konis и venis оба упућују на време пре садашњости. Вероватно они указују на исто време.
-
Mi ne konis la personon, kiu estis baldaŭ venonta tra la pordo. - Ја не познајем личност, која је малопре ушла кроз врата.
И konis и estis упућују на време пре садашњости. Venonta упућује на време после тога протеклог времена.
Прилози за време и место у индиректном говору
Ако је цитирана реченица временски израз, њу нормално можемо да оставимо без промене у индиректном говору. Неколико временских речци ипак зависе од апсолутне садашњости, и због тога се неки пут морају мењати да би се избегла конфузија. Такве речи су hodiaŭ, hieraŭ, antaŭhieraŭ, morgaŭ и postmorgaŭ. Реченице, у којима се морају мењати те временске речи, ипак су сувише ретке:
-
Pasintan lundon li diris: "Mi ne laboros hodiaŭ!" → Pasintan lundon li diris, ke li ne laboros tiun tagon. - Прошлог понедељка он је рекао: "Ја нећу радити данас!" → Прошлог понедељка он је рекао да неће да радити тога дана.
Ако се сачува hodiaŭ у уметнутој реченици, радиће се о том дану, у коме је изречена читава реченица.
-
Morgaŭ li verŝajne diros: "Mi estis malsana hieraŭ!" → Morgaŭ li verŝajne diros, ke li estis malsana hodiaŭ. - Сутра ће он вероватно рећи: "Био сам болестан јуче!" → Сутра ће он вероватно рећи да је био болестан јуче.
Ако се користи hieraŭ у индиректном говору, радило би се о дану пре него што је изговорена читава реченица. Он ефектно говори о данашњем дану, и томе како се мења hodiaŭ.
- Antaŭ unu semajno li demandis al mi: "Ĉu vi venos al mi morgaŭ?" → Antaŭ unu semajno li demandis al mi, ĉu mi venos al li la postan tagon. - Пре једну седмицу он ме је питао: "Да ли ћете доћи код мене сутра?" → Пре једну седмицу он ме је питао да ли ћу доћи код њега дан касније.
У причама се, ипак, понекад сачува hodiaŭ, hieraŭ и morgaŭ непромењено: Li renkontis konaton, junan poeton, kiu rakontis al li, ke morgaŭ [= la postan tagon] li komencos sian someran vojaĝon. Ова реченица појављује се у бајци, и једва би могла да избегне могућу конфузију са истинским сутра.
Облици као hieraŭo, hieraŭa tago, morgaŭo, morgaŭa tago су често коришћени независно од стварне апсолутне садашњости.
Временску реч nun могу понеки пут ради разумљивости променити у индиректни говор, али најчешће то није потребно: Hieraŭ li diris: "Mi volas fari tion nun kaj ne poste!" → Hieraŭ li diris, ke li volas fari tion nun kaj ne poste. Може се мењати у tiam, tiumomente или можда у tuj, али такође nun најбоље одговара.
Прилози за место из цитиране реченице морају се понекад изменити у индиректном говору, ако се поново прича иста ствар у другом месту. Свакако ова промена је природна, а не суштинска:
- Карло и Ева су у Паризу. Карло говори о Пекингу, и каже Еви: Mi iros tien.
- Ева је после са Петром у Пекингу, и поново прича Петру: Karlo diris, ke li iros ĉi tien. (Или: ...ke li venos ĉi tien.)
- Петар и Ева су у Токију, и Петар говори њој: Mi iam estis en Berlino.
- Ева и Карло касније су у Берлину, а она поново прича њему: Petro diris, ke li iam estis ĉi tie. Или: Petro diris, ke li iam estis en Berlino.
Заменице у индиректном говору
У индиректном говору личне и присвојне заменице често морају да се промене, ако се говорник и саговорник мењају:
- Карло каже: Mi estas tre feliĉa.
- Петар прича Еви: Karlo diris, ke li estas tre feliĉa. Mi → li.
- Карло каже Еви: Mi amas vin.
- Петар пита Еву: Ĉu li vere diris, ke li amas vin? Mi → li, вас остаје.
- Петар пита Карла: Ĉu vi vere diris, ke vi amas ŝin? Mi → vi, vin → ŝin.
- Петар прича Елизабети: Li fakte diris al ŝi, ke li amas ŝin. Mi → li, vin → ŝin.
- Карло каже Петру о Еви: Mi amas ŝin.
- Петар прича Еви: Li diris, ke li amas vin. Mi → li, ŝin → vin.