Номинатив (без предлога, без акузативског завршетка) може да се користи за следеће улоге у реченици:
Субјекат
Субјекат је оно, што представља активност, делање предиката. Субјекат увек треба да буде у номинативу:
- La patro donis al mi dolĉan pomon. - Отац ми је даровао слатку јабуку.
- Ili promenadis. - Они се шетају.
- La soldato pafis. - Војник пуца.
- Subite granda hundo alsaltis el inter la arbetaĵoj. - Изненада је велики пас искочио између грмења.
- Ĉu vi aŭdis jam tiun historion? - Да ли сте већ чули ту историју?
- La folioj faladis de la arboj. - Листови су опадали са дрвећа.
- Tio surprizis min. - То ме је изненадило.
- Estis iam malgranda knabino. - Била је некада мала девојчица.
- Mankas al mi nenio. - Ништа ми не недостаје.
- Ŝi estas tre maljuna. - Она је веома стара.
Пети падеж (вокатив)
Улога вокатива у реченици је да укаже, на коју ствар је израз усмерен. Вокатив је обично име говорника, изговорено посебно да би се скренула нечија пажња. Вокатив нормално представља део реченице који је одвојен запетама. Вокатив увек има облик номинатива:
- Elizabeto, ĉu vi scias, kie la hundo estas? - Елизабета, да ли ви знате где је пас?
- Mi konstatis, kara Petro, ke vi ne estis en la lernejo hodiaŭ. - Ја сам констатовао, драги Петре, да ви нисте били у школи данас.
- Mi deziras al vi bonan tagon, sinjoro! - Ја вам желим добар дан, господине!
- Estimata prezidanto, mi ŝatus fari jenan proponon. - Поштовани председниче, волео бих да вам учиним један предлог.
Именовање
Именски део реченице може да има епитет, који указује на идентитет ствари, нормално уз помоћ њеног властитог имена. Такво именовање стоји увек после своје главне речи, и треба да буде у номинативу:
-
Tio estis en la monato Majo. - Било је то у месецу мају.
Месец се назива "Мај". Majo је именовање епитета од речи monato.
- Ni vizitis la urbon Seulo. - Ја сам посетио град Сеул.
- La ĉefurbo de Britio estas Londono, sed ankaŭ en Kanado kaj Usono oni havas urbojn Londono. - Главни град Британије је Лондон, али исто тако у Канади и САД постоје градови Лондон.
- Sinjoro Petro kaj lia edzino tre amas miajn infanojn. - Господин Петар и његова супруга веома воле нашу децу.
Може се често ставити како се зове пре номинације (именовања): monato, kiu nomiĝas Majo; urbon, kiu nomiĝas Seulo; urbojn, kiuj nomiĝas Londono.
Не користите предлог de пре именовања: la urbo de Nov-Jorko, la ŝtato de Keralo, la Popola Respubliko de Ĉinujo. Тачни су само: la urbo Nov-Jorko, la ŝtato Keralo, la Popola Respubliko Ĉinujo.
Упоредите именовање са апозицијом.
Епитет
Епитет је део реченице, који описује субјекат или објекат помоћу предиката. Епитет је нормално у номинативу.
Субјекатски епитет
Глагол esti је главни глагол, који повезује опис и субјекат. Остали описни глаголи су напр. (far)iĝi, ŝajni, montriĝi и nomiĝi.
Субјекатски епитет је најчешће придев (придевски део реченице) или је придевска речца:
-
Ŝi estis terure malbela. - Она је ужасно ружна.
Ужасно ружна је опис ŝi. Опис је праћен глаголом estis.
-
La patro estas sana. - Отац је здрав
Sana је опис оца.
- La dentoj de leono estas akraj. - Зуби лава су оштри.
- Ili fariĝis trankvilaj. - Они су остали мирни.
- La juna vidvino fariĝis denove fianĉino. - Млада удовица постала је поново вереница.
-
Ŝi aspektis kolera. - Она је изгледала љутито.
Са aspekti они ипак често употребљавају начински придев уместо придева епитета: У новој одећи она изгледа елегантно и лепо.
-
Ordinare li ne estas tia. - Обично он није такав.
Придевска речца tia описује субјекат li помоћу estas.
Субјекатски епитет може исто тако да буде и именички део номинатива:
-
Leono estas besto. - Лав је животиња.
Животиња је (врста) описана као лав.
- Januaro estas la unua monato de la jaro. - Јануар је први месец у години.
- Mi scias, kio mi estas. - Ја знам шта сам.
- Mia frato fariĝos doktoro. - Мој брат постаће доктор.
Субјекатски епитет исто тако може да буде и именски део реченице са предлогом. Такав опис указује на својство. Тај опис се често и лако може променити у придев:
- Li estas hodiaŭ en kolera humoro. = Li estas hodiaŭ kolerhumora. - Он је данас у љутитом хумору. = Он је данас љутохуморан.
- Ili estas de la sama speco. = Ili estas samspecaj. - Они су од исте врсте. = Они су истоврсни.
Често се користи прилог као епитет уместо придева, ако је описани субјект у инфинитиву или уметнута реченица:
- Resti kun leono estas danĝere. - Остати са лавом је опасно.
- Estas pli bone, ke ni tie ĉi manĝu kaj iru en la urbon vespere. - Боље је, да ми тамо једемо и идемо у град увече.
Прилог се користи уместо придева и када не постоји субјекат. Тада епитет описује читаву ситуацију:
-
Estis al mi tiel terure! - Мени је тако ужасно!
Estis terure је уопштени опис ситуације.
- Ĉu hodiaŭ estas varme aŭ malvarme? - Да ли је данас вруће или хладно?
Ако је субјекат подразумевана именица или заменица, користи се придевска форма: La mastro traktis min tre bone, kaj estis tre afabla. = ...kaj li estis tre afabla. Estu kuraĝa! = Vi estu kuraĝa!
Објекатски епитет
Неколико глагола може посредовати у описивању свога објекта. Иако такви епитети описују објекат, они не примају наставак N:
-
Vi farbas la domon ruĝan. (= Vi farbas la ruĝan domon.) - Ви фарбате кућу црвену. (= Ви фарбате црвену кућу.)
Ruĝan је овде епитет од куће. = Ви фарбате ту кућу, која је већ црвена. Не каже се, коју боју сада добија.
-
Vi farbas la domon ruĝa. = Vi farbas la domon tiel, ke ĝi fariĝas ruĝa. - Ви фарбате кућу црвено. = Ви фарбате кућу тако, да она буде црвена.
Ruĝa је епитет од la domon, дакле објекатског епитета. Црвена боја се појављује због рада farbi. Не каже се, коју боју је кућа раније имала. (Такође се може рећи: Vi farbas ruĝa la domon. Али није могуће: Vi farbas la ruĝa domon.)
Објекатски епитет може да буде придев или придевска речца:
- Ĉu vi farbos vian ruĝan domon verda? - Да ли ћете офарбати вашу црвену кућу зелено?
- Ne, ni preferas ĝin flava. = Ne, ni preferas, ke ĝi estu flava. - Не, ми препоручујемо оно жуто. = Не, ми препоручујемо да то буде жуто.
- Ŝi trovis la Francajn vinojn tre bonaj. = Ŝi trovis, ke ili estas tre bonaj. - Она је нашла да су француска вина веома добра. = Она је нашла, да су она веома добра.
- Neniam mi vidis lin tia. = Neniam mi vidis, ke li estas tia. - Никада га нисам видео таквог. = Никада нисам видео, да је он такав.
- La ĝojo kaj surprizo faris lin muta! - Весеље и изненађење учинили су га немим.
Понекад такав придевски опис објекта смислом одговара kiam-реченици, и упућује на стање, које не зависи од активности предиката. Тада се може користити акузатив:
-
Ni lin trovis malvivan. = Ni lin trovis, kiam li estis malviva. - Ми смо га нашли мртвог (неживог). = Ми смо га нашли, када је он био без живота.
N од malvivan може да помогне у објашњењу, али се исто тако може и одбацити. Без N-завршетка значење такође може да буде: Ми смо га нашли, и нашли, када је био без живота.
-
Mi ŝatas la matenmanĝajn ovojn malmolaj(n). = Mi ŝatas la matenmanĝajn ovojn, kiam ili estas malmolaj. Mi ŝatas, ke la matenmanĝaj ovoj estu malmolaj.
- Ја волим тврдо кувана јаја за доручак. = Ја волим кувана јаја за доручак, када су тврда. Ја волим, да јаја за доручак буду тврда. Неки користе N у таквим изразима. Други се пре одлучују за придев без N. Разлика у значењу практично не постоји.
Објекатски епитет може да буде именски део израза у номинативу:
- Mi elektis lin prezidanto. = Mi elektis lin, ke li estu prezidanto. - Ја сам изабрао њега председника. = Ја сам изабрао њега, да он буде председник.
- Vin mi volas fari mia edzo! = Mi volas fari tiel, ke vi estos mia edzo. - Ја вас хоћу учинити мојим мужем! = Ја хоћу да учиним тако, да ви будете мој муж.
- Ĉemizojn, kolumojn, manumojn kaj ceterajn similajn objektojn ni nomas tolaĵo. - Кошуље, оковратници, манжетне и друге сличне ствари ми називамо рубље.
Код неких глагола се може алтернативно користити kiel-израз: Ili elektis ŝin kiel kasiston.
Неки пут део реченице са предлогом може да буде објекатски епитет:
- Ŝi lin trovas laŭ sia gusto. = Ŝi trovas, ke li estas laŭ ŝia gusto. - Она је њега нашла према свом укусу. = Она налази, да је он према њеном укусу.
- Mi preferas ĝin sen sukero. - Ја га више волим без шећера.
Ако је објекат инфинитив или уметнута реченица користи се прилог као објекатски епитет. То се практично догађа само са глаголима opinii и trovi (у посебном значењу "сматрати [да је нешто некакво]"):
-
Ili trovis saĝe forkuri. - Они су сматрали да је паметно побећи.
(Они су мислили, да је паметно пожурити.)
-
Mi opinias taŭge, ke Petro faru la tutan laboron sola. - Ја одговорно мислим, да Петар уради сав посао сам.
(Ја мислим, да то, да Петар уради сав посао сам, јесте прикладно.)
Белешка: Према неким граматичарима у тим реченицама користи се придев, јер они сматрају да да прилошки облик може да буде неразумљив као прилог за начин. Они дакле препоручују, да се каће напр. Ili trovis saĝa forkuri.
Контролни метод
Ако се двоумите, да ли се ради о епитету или објекатском епитету, објекат се може заменити заменицом (lin, ŝin, ĝin, ilin и сл.). Епитет се тада може одбацити, јер он је део објекта. Епитет је ипак препоручљиво чувати, јер он је самостални део потребан за схватање реченице: Ĉu vi farbas la domon ruĝan? → Ĉu vi farbas ĝin? Ruĝan је епитет. Ĉu vi farbas la domon ruĝa? → Ĉu vi farbas ĝin ruĝa? Ruĝa је објекатски епитет.