11 Zamjenice / Gramatika

Zamjenica je riječ koja može zamijeniti cijeli imenični dio rečenice.

Osobne zamjenice

mi: ≈ ja, "onaj tko govori"
ni: ≈ mi, "onaj koji govori i druga osoba (druge osobe)"
vi: ≈ ti/vi, "onaj kome se govori"
li: ≈ on, "muška osoba ili osoba nepoznatog spola o kojoj se govori"
ŝi: ≈ ona (osoba ženskog spola o kojoj se govori)
ĝi: ≈ "stvar, životinja ili malo dijete o kojem se govori, ono"
ili: ≈ "ljudi, stvari ili životinje o kojima se govori"
oni: ≈ "neodređena osoba ili osobe"
si: ≈ "ista osoba kao i subjekt", kada subjekt nije mi, ni ili vi

Osobne zamjenice mogu dobiti akuzativni nastavak N:

Mi amas vin. - Volim te.
Ilin konas Karlo. - Njih Karlo poznaje.
Ĉu vi ĝin vidas? - Vidiš li ono?
Elizabeto lavas sin en la lago. - Elizabeta se pere u jezeru.

Posvojne zamjenice

Ako se osobnim zamjenicama doda nastavak A, nastaju posvojne zamjenice:

mia: "koji pripada meni", moj
nia: naš (naša, naše), koje pripada nama
via: "koji pripada vama, vaš (vaša, vaše)"
lia: "koji pripada njemu, njegov (njegova, njegovo)"
ŝia: "koji pripada njoj, njen (njena, njeno)"
ĝia: "koji pripada njemu (neutralni, srednji rod)"
ilia: "koji pripada njima, njihov (njihova, njihovo)"
onia: "njihov (posvojna zamjenica koja odgovara neodređenoj zamjenici "oni""
sia: "svoj"

Posvojne zamjenice mogu dobiti nastavke J i N kao i drugi pridjevi: mia ĉambro — miaj ĉambroj — mian ĉambron — miajn ĉambrojn.

Kada se posvojna zamjenica nalazi ispred imenice, ona ju određuje, i tada se ne dodaje određeni član la. Posvojna zamjenica daje informaciju i vlasniku, i to je dovoljno za izražavanje određenosti. Ako se posvojna zamjenica zamijeni izrazom sa de, obično treba dodati član la: ilia ĉambro = la ĉambro de ili, mia edzo = la edzo de mi.

Kada se posvojna zamjenica javlja samostalno, bez imenice, ona ništa ne definira i nema određujuće značenje. Da bi se pokazalo određenost, tada se obično dodaje la:

Tiu ĉi libro estas mia. - Ova knjiga je moja.
Tiu ĉi libro estas la mia. - Ova knjiga je moja (pripada meni).
Mia aŭto estas difektita. Ni provu la vian. La vian = vian aŭton. - Moj auto je pokvaren. Probajmo tvoj. La vian = tvoj, tvoj auto.

Ali ponekad se takav la ispred samostalne posvojne zamjenice može ispustiti, ako je kontekst sasvim jasan:

Li pli ŝatas mian domon ol (la) sian. = ...ol sian domon. - On više voli moju kuću od svoje. = ... nego svoju kuću.

Ostale zamjenice

I neke druge riječi su zamjenice (ali ne osobne zamjenice), npr. tablične riječi na O, U i ES i riječ ambaŭ.

Prvo lice

Mi

Mi je u jednini (i uopće ne pokazuje spol). Mi i mia se koriste kada govornik govori o samome sebi. U gramatici to se često zove "prvo lice":

Mi venas de la avo, kaj mi iras nun al la onklo. - Dolazim od djeda, i sada idem k stricu.
Mi foriras, sed atendu min, ĉar mi baldaŭ revenos. - Odlazim, ali čekaj me, jer ću se uskoro vratiti.
Por miaj kvar infanoj mi aĉetis dek du pomojn. - Za svoje četvoro djece kupio sam dvanaest jabuka.
Kiam mi finos mian laboron, mi serĉos mian horloĝon. - Kada završim svoj posao, potražit ću svoj sat.
Mi prenos miajn glitilojn kaj iros gliti. - Uzet ću svoje klizaljke i poći se klizati.

Ni

Zamjenica ni je u množini (i uopće ne pokazuje spol). Ni i nia se koriste kada govornik priča o sebi i drugoj osobi (ili drugim osobama). Ni može značiti ja i još jedna osoba, ja i više drugih osoba, ja i svi drugi ljudi, ili ja i ti ili ja i vi. Zamjenica ni dakle može i ne mora uključivati osobu (osobe) kojoj se govornik obraća. Koje su osobe uključene može se zaključiti samo iz konteksta:

Ni vidas per la okuloj kaj aŭdas per la oreloj. - Mi vidimo očima i čujemo ušima.
Ni disiĝis kaj iris en diversajn flankojn: mi iris dekstren, kaj li iris maldekstren. - Rastali smo se i krenuli na različite strane: ja sam otišao desno, a on lijevo.

Ni = "ja i on".
Kiam vi ekparolis, ni atendis aŭdi ion novan, sed baldaŭ ni vidis, ke ni trompiĝis. - Kada ste počeli govoriti, očekivali smo da ćemo čuti nešto novoga, ali ubrzo smo vidjeli da smo se prevarili.

Ni = "ja i drugi ljudi, ali ne onaj kome govorim".
La nokto estis tiel malluma, ke ni nenion povis vidi eĉ antaŭ nia nazo. - Noć je bila tako mračna da nismo mogli vidjeti ni prst pred nosom (doslovno: ... nismo mogli vidjeti ništa ni pred našim (svojim) nosom).
La junulo aliĝis al nia militistaro kaj kuraĝe batalis kune kun ni kontraŭ niaj malamikoj. - Mladić se prijavio u našu vojsku i hrabro se borio zajedno s nama protiv naših neprijatelja.
Kiam vi vidis nin en la salono, li jam antaŭe diris al mi la veron. - Kada si nas vidio u sobi, on mi je već bio rekao istinu.

Ni = "ja i on".

Drugo lice

Vi

Vi i via se koriste kada govornik govori o osobi/osobama kojima se obraća. Vi i via mogu uključivati i druge osobe, koje na neki način pripadaju istoj grupi kao i osoba/osobe kojima se obraća. U gramatici to se zove "drugo lice". Zamjenica vi koristi se i za jednu i za više osoba. Vi dakle može značiti i jedninu i množinu. Vi uopće ne pokazuje spol, i također je posve neutralan u odnosu na rang, društveni položaj i sl.:

Sinjoro, vi estas neĝentila. - Gospodine, neljubazni ste.
Sinjoroj, vi estas neĝentilaj. - Gospodo, vi ste neljubazni.
Vi estas infanoj. - Vi ste djeca.
Ĉu vi amas vian patron? - Voliš li svog oca?
Via parolo estas tute nekomprenebla kaj viaj leteroj estas ĉiam skribitaj tute nelegeble. - Vaš govor je potpuno nerazumljiv, a vaša pisma su uvijek napisana potpuno nečitljivo.
Sidigu vin, sinjoro! - Sjednite, gospodine! (doslovno: Posjednite sebe)

Kada je vi subjekt glagola u U-obliku (imperativa) u glavnoj rečenici, obično se izostavlja.

U nekim jezicima zamjenica vi se koji put koristi kada se govori o ljudima općenito. U hrvatskom jeziku koristi se bezlični oblik. Za to se u esperantu koristi zamjenica oni.

Ci

Ci je zamjenica u drugom licu jednine (koja uopće ne pokazuje spol). Ci i cia postoje samo teoretski, i gotovo se nikada ne koriste u praksi. Moglo bi se zamisliti ci kao vi u jednini, kao intimno, familijarno vi, ili čak kao uvredljivi vi (u jednini). Ali zapravo je nemoguće reći koje točno značenje ima, jer se gotovo ne koristi. Neki smatraju da se ranije ci više koristio, i da je kasnije to nestalo, ali zapravo ci se nikad nije praktično koristio. Samo se katkad javljao u eksperimentima i sl. U običnom esperantu uvijek se koristio samo vi kao zamjenica u drugom licu.

Treće lice

Sve što nije mi, ni ili vi (ili ci), zove se "treće lice". Zamjenice li, ŝi, ĝi i ili, te lia, ŝia, ĝia, ilia, koriste se kada se govori o nečem poznatom što nije ni govornik, ni onaj kome se govori. Zamjenice oni i onia koriste se kada se govori o neodređenoj osobi ili osobama. Si i sia zamjenjuju druge zamjenice u trećem licu u nekim slučajevima.

Li i ŝi

Li i ŝi su zamjenice u jednini. Li i lia se koriste kada se govori o jednoj muškoj osobi. Ŝi i ŝia se koriste kada se govori o jednoj ženskoj osobi:

Li estas knabo, kaj ŝi estas knabino. - On je dječak, a ona je djevojčica.
Li estas mia onklo. - On je moj stric.
Ŝi estas mia onklino. - Ona je moja tetka (strina, ujna).
En la salono estis neniu krom li kaj lia fianĉino. - U dvorani nije bilo nikoga osim njega i njegove zaručnice.
Mi renkontis vian patrinon kaj ŝian kolegon. - Sreo sam tvoju majku i njenog kolegu.

Kada se govori o osobi čiji spol nije poznat, ili kada se govori o čovjeku općenito, bilo kojeg spola, obično se koristi li. Li dakle ima dva značenja: muškarac i čovjek:

Ĉiu, kiu ŝin vidis, povis pensi, ke li vidas la patrinon. - Svatko tko ju je vidio, mogao je misliti da vidi majku.

Li ovdje odgovara riječi ĉiu, dakle ĉiu persono, svatko.
Se vi iros al kuracisto, li povos helpi vin. - Ako odeš liječniku, on će ti moći pomoći.

Može se raditi o bilo kojem liječniku, neovisno o spolu.

Takva upotreba zamjenice li ponekad se smatra spolnom diskriminacijom, ali je zapravo samo stvar gramatike. li se koristi ne zato što se zanemaruju žene, već zato jer li ima dva značenja: muško i spolno neutralno. To doduše može katkad izazvati nejasnoće. Tada ne treba izbjegavati jasnije izražavanje, npr. koristeći ŝi aŭ li, tiu, tiu persono i sl.

Napomena: Neki ipak nisu oklijevali predložiti nove zamjenice umjesto li u neutralnom značenju. Već su predloženi više-manje svi slobodni samoglasnici + "i", bez nekog praktičnog rezultata. Ali danas se može ponegdje naći ŝli i ri, dok neki insistiraju na gi ili ĵi ili nečem trećem.

Ĝi

Ĝi je zamjenica u jednini. Ĝi i ĝia se koriste kada se govori o nečemu što nema spola:

La tranĉilo tranĉas bone, ĉar ĝi estas akra. - Nož reže dobro jer je oštar.
Trovinte pomon, mi ĝin manĝis. - Nakon što sam našao jabuku, pojeo sam ju.
Mi disŝiris la leteron kaj disĵetis ĝiajn pecetojn en ĉiujn angulojn de la ĉambro. - Rastrgao sam pismo i razbacao dijeliće po cijeloj sobi.

Ĝi se koristi i za malo dijete, tako mlado da njegov spol nije važan. Ali može se koristiti i li, kao što se koristi za osobe čiji spol nije poznat:

La infano ploras, ĉar ĝi volas manĝi. - Dijete plače jer hoće jesti.
Mi montris al la infano, kie kuŝas ĝia pupo. - Pokazala sam djetetu gdje leži njegova lutka.

Ako se želi iskazati koji je spol malog djeteta, ili kada se govori o starijem djetetu, treba naravno koristiti li ili ŝi.

Ĝi se koristi i kada se govori o životinji, čak i kada je njen spol poznat:

"Pip, pip!" diris subite malgranda muso, kiu elkuris, kaj post ĝi venis ankoraŭ unu. - "Pip, pip!" iznenada je rekao mali miš koji je utrčao, a za njim je došao još jedan.
Mi frapos vian ĉevalon sur la kapon tiel, ke ĝi falos senviva. - Udarit ću vašeg konja po glavi tako da će pasti mrtav.

U posebnim slučajevima, kada bi moglo doći do nesporazuma, može se ipak upotrijebiti li ili ŝi za životinju.

Ĝi može označavati i skupne riječi u jednini kao što su: familio (obitelj), popolo (narod), armeo (vojska) i sl.:

Hodiaŭ la problemo interesas la publikon, morgaŭ ĝi povas esti indiferenta pri ĝi. - Danas je javnost zainteresirana za taj problem, no sutra će možda biti potpuno nezainteresirana.

Prvi ĝi odnosi se na publiku (više osoba). (Drugi ĝi odnosi se na problem.)

Ĝi obično predstavlja stvar, životinju ili nešto drugo što je jasno određeno. Tio se koristi u apstraktnim odnosima, za predstavljanje cijele rečenice ili za neodređenu stvar (= tiu afero):

— Ŝi forvojaĝis. — Jes, mi tion scias. = Jes, mi scias, ke ŝi forvojaĝis. - — Ona je otputovala. — Da, znam to. = Da, znam da je ona otputovala.

Ili

Ili označava množinu. Ili i ilia se koriste kada se govori o više poznatih stvari ili osoba (koje ne uključuju ni onoga tko govori, ni onoga kome se govori). Ili ne pokazuje spol:

Kie estas la knaboj? Ili estas en la ĝardeno. - Gdje su dječaci? Oni su u vrtu.
Kie estas la knabinoj? Ili ankaŭ estas en la ĝardeno. - Gdje su djevojke? I one su u vrtu.
Kie estas la tranĉiloj? Ili kuŝas sur la tablo. - Gdje su noževi? Leže na stolu.
Donu al la birdoj akvon, ĉar ili volas trinki. - Daj pticama vode, jer žele piti.
Sinjoro Petro kaj lia edzino tre amas miajn infanojn; mi ankaŭ tre amas iliajn infanojn. - Gospodin Petar i njegova supruga jako vole moju djecu; i ja jako volim njihovu djecu.

U nekim jezicima zamjenica oni katkad se koristi za neodređene ljude. U esperantu se tada treba koristiti zamjenica oni.

Oni

Oni i onia su neodređene zamjenice, koje se koriste kada se govori o bilo kojoj osobi, o mnogim ili nekim neodređenim osobama, kada nije bitno o kojim se osobama radi, i sl. Oni obično znači jedninu, ali može značiti i množinu. Oni uopće ne pokazuje spol:

En malbona vetero oni povas facile malvarmumi. - Po ružnom vremenu ljudi se lagano prehlade.
Kiam oni estas riĉa (aŭ riĉaj), oni havas multajn amikojn. - Kada ste bogati, imate mnogo prijatelja.
Oni diras, ke la vero ĉiam venkas. - Kažu da istina uvijek pobjeđuje.
Kun bruo oni malfermis la pordegon, kaj la kaleŝo enveturis en la korton. - Vrata su se bučno otvorila, i kočija je ušla u dvor.
Oni tiel malhelpis al mi, ke mi malbonigis mian tutan laboron. - Tako su me ometali, da sam pokvario cijeli posao.
La malpura aero malsanigas onin. - Od zagađenog zraka se obolijeva.
Kiam oni venas al tiu urbo, oni devas atenti pri la krimuloj. Ili kapablas ŝteli eĉ oniajn vestaĵojn. - Kada se dođe u taj grad, treba paziti na kriminalce. Sposobni su ukrasti i nečiju odjeću.
Ne kritiku onin, ĉar oni povas ankaŭ vin kritiki. - Ne kritiziraj druge, jer i drugi migu tebe kritizirati.

U praksi se vrlo rijetko javljaju prilike kada bi se moglo koristiti onin i onia. Zbog toga, nekima su ti oblici tako čudni da ih izbjegavaju čak i onda kada bi mogli biti korisni.

Si

Si i sia su posebne zamjenice u trećem licu, koje je u nekim slučajevima potrebno koristiti umjesto običnih zamjenica u trećem licu. Si može označavati i jedninu i množinu, ovisno od toga što predstavlja. Si sam po sebi ne pokazuje spol.

Često de događa da se ono što ima ulogu subjekta pojavljuje u istoj rečenici i u nekoj drugoj ulozi. Ako je taj subjekt mi, ni ili vi (ili ci), jednostavno se ponovi ista zamjenica:

Mi lavas min. - Ja perem sebe.

Oba mi označavaju istu osobu.
Mi vidas mian fraton. - Vidim svog brata.

Mi i mia odnose se na istu osobu.

Ni lavas nin. - Mi se peremo.

Dva ni predstavljaju istu osobu.
Ni vidas niajn fratojn. - Mi vidimo našu (svoju) braću.

Ni i nia označavaju iste osobe.

Vi lavas vin. - Vi perete sebe.

Oba vi predstavljaju istu osobu (ili iste osobe).
Vi vidas viajn fratojn. - Ti vidiš svoju (tvoju) braću.

Vi i via odnose se na istu osobu (iste osobe).

Ali ako je subjekt u trećem licu (ni onaj tko govori, ni onaj kome se govori), treba koristiti si za drugu ulogu istog subjekta. Ako se koristi npr. li i na mjestu subjekta i u drugoj ulozi, tada se nužno radi o dvije različite osobe. Isto vrijedi za ŝi, ĝi i ili:

Ŝi lavas ŝin. - Ona pere nju.

Jedna žena pere drugu ženu.
Ŝi lavas sin. - Ona pere sebe.

Jedna žena pere vlastito tijelo. Ŝi i sin odnose se na istu osobu.
Ŝi vidas ŝian patrinon. - Ona vidi njenu majku.

Jedna žena vidi majku druge žene.
Ŝi vidas sian patrinon. - Ona vidi svoju majku.

Jedna žena vidi vlastitu majku.
La virino serĉas ŝian filon. - Žena traži njeno dijete.

Žena traži dijete druge žene.
La virino serĉas sian filon. - Žena traži svog sina.

Žena traži svog sina.

Li lavas lin. - On pere njega.

Jedan čovjek pere drugog čovjeka.
Li lavas sin. - On pere sebe.

Jedan muškarac pere vlastito tijelo. Li i sin odnose se na istu osobu.

Ĝi lavas ĝin. - Ono pere ono.

Jedna životinja pere drugu životinju (ili stvar).
Ĝi lavas sin. - Ono se pere.

Jedna životinja pere svoje vlastito tijelo. Ĝi i sin odnose se na istu životinju.
La hundo ludas per sia pilko. - Pas se igra svojom loptom.

Pas se igra vlastitom loptom.

Ili lavas ilin. - Oni peru njih.

Jedna grupa osoba ili životinja pere drugu grupu.
Ili lavas sin. - Oni se peru.

Jedna grupa pere svoja vlastita tijela. Ili i sin označavaju istu grupu.
La naĝintoj ne trovas siajn vestaĵojn. - Plivači ne nalaze svoju odjeću.

Plivači ne nalaze vlastitu odjeću.

Oni ne forgesas facile sian unuan amon. - Ne zaboravlja se lako svoju prvu ljubav.

Si ne može biti subjekt

Si nikada ne može sam biti subjekt, niti dio subjekta, jer bi tada si predstavljao sam sebe. ISto tako, sia ne može biti dio subjekta. Nisu moguće rečenice poput: Si manĝas. Mi kaj si dancas. Petro kaj si fiŝkaptas. Mia kaj sia fratoj estas samklasanoj. Sia edzino estis kisata de li. Nemojte stoga reći: Karlo kaj sia frato promenas en la parko. Kada biste rekli takvu rečenicu, vjerojatno biste smatrali da sia predstavlja Karla, ali subjekt nije Karlo, već Karlo kaj sia frato. Treba reći: Karlo kaj lia frato promenas en la parko. Ipak, može se koristiti si, ako se rečenica izmijeni ovako: Karlo kun sia frato promenas en la parko. Sada je subjekt Karlo, a sia predstavlja upravo Karla. Dio rečenice kun sia frato nije dio subjekta, nego kun-adjekt.

Si u pasivnoj rečenici

Si i sia odnose se na gramatički subjekt. To vrijedi i u pasivnim rečenicama, iako u tim rečenicama gramatički subjekt nije vršitelj radnje:

Ŝi estas amata de siaj instruistinoj. - Nju vole njeni nastavnici.
Karlo estis akompanata de Petro al sia domo. = ...al la domo de Karlo. - Karlo je otpraćen od Petra do svoje (Karlove) kuće.
Karlo estis akompanata de Petro al lia domo. = ...al la domo de Petro. - Karlo je otpraćen od Petra do njegove (Petrove) kuće.
Li sendas leteron al sia kuzo. → Letero estas sendata de li al lia (propra) kuzo. - On šalje pismo svom rođaku. → Pismo je poslano njegovom rođaku (od njega).

U pasivnom obliku ne može se reći al sia kuzo, jer bi se tada radilo o rođaku od pisma.

Zavisna rečenica

Predikat zavisne rečenice ima svoj subjekt. Ako se si(a) koristi u zavisnoj rečenici, on se uvijek odnosi na subjekt zavisne rečenice, a ne na subjekt glavne rečenice:

Elizabeto rigardis la viron, kiu kombis al si la harojn. - Elizabeta je promatrala čovjeka koji je češljao svoju kosu.

Muškarac je češljao vlastitu kosu (a ne Elizabetinu). Si predstavlja subjekto od kombis, tj. kiu (a kiu predstavlja muškarca).
Karlo kaj Petro diris, ke la infanoj jam vestis sin. - Karlo i Petar su rekli da su se djeca već obukla.

Djeca su obukla sebe (a ne Karla i Petra).
Li vidis, ke la hundo ludas per sia pilko. - Vidio je da se pas igra svojom loptom.

Lopta pripada psu (subjektu zavisne rečenice).
Abimeleĥ, la reĝo de la Filiŝtoj, rigardis tra la fenestro, kaj vidis, ke Isaak amuziĝas kun sia edzino Rebeka. - Abimelek, kralj Filistejaca, pogleda kroz prozor i opazi kako se Izak zabavlja sa svojom ženom Rebekom.

Rebeka je žena Izakova (on je subjekt od amuziĝas), a ne Abimelekova (on je subjekt od vidis). Da se radi o Abimelekovoj ženi, reklo bi se lia edzino.
Mia avo diris, ke li tre amis sian patrinon. - Moj djed je rekao da je on jako volio svoju majku.

Sian predstavlja subjekt od amis, li, koji može biti upravo mia avo, ali može biti i neki drugi muškarac.

Si ne može sam biti subjekt. Također, si ne može biti subjekt zavisne rečenice, dio subjekta zavisne rečenice s ciljem da si predstavlja subjekt glavne rečenice. Ne može: Karlo diris, ke si venos morgaŭ. Niti: Karlo diris, ke sia frato venos morgaŭ. Si u zavisnoj rečenici uvijek predstavlja subjekt zavisne rečenice. Treba reći: Karlo diris, ke li venos... / ke lia frato venos... Ne može se reći ni: Ŝi sentis, ke pluvas sur sin. Treba reći: Ŝi sentis, ke pluvas sur ŝin.

Particip s nastavkom -A je poput zavisne rečenice:

Li ekvidis la anĝelon de la Eternulo, starantan sur la vojo kun elingigita glavo en sia mano. - Ugledao je anđela božjeg, kako stoji na putu s isukanim mačem u ruci.

Anđeo je stajao s mačem u ruci.
Karlo promenis kun virino vestita per sia plej bela vesto. - Karlo je šetao sa ženom odjevenom u svoju najljepšu odjeću.

Bila je odjevena u svoju najljepšu odjeću.

I izrazi usporedbe izraženi pomoću kiel ili ol su poput zavisnih rečenica. Si u takvim izrazima odnosi se na subjekt glagola koji se tu podrazumijeva:

Ŝi amas lin kiel sin mem. - Ona ga voli kao samu sebe.

Ona ga voli onako kako voli sebe.
Ŝi estas tiel saĝa kiel ŝia fratino. - Ona je tako pametna kao njena sestra.

I njena sestra je pametna.
Li punis ilin same kiel siajn fratojn. - Kaznio ih je isto kao i svoju braću.

Kaznio je i svoju braću.
Ŝi amas lin pli ol sin mem. - Ona ga voli više nego sebe.

Ona ga voli više nego što voli samu sebu.
Li estas pli aĝa ol lia frato. - On je stariji od njegovog brata.

Njegov brat ima starost, ali manju.

Složeni na kraju riječi dodani epitet ili dodatak imenici može se promatrati kao zavisna rečenica s glagolom koji se podrazumijeva. Tada si može predstavljati subjekt glagola koji se podrazumijeva. Taj subjekt se uvijek podudara s prethodnom imenicom. Ipak, upotreba u takvim rečenicama nije ujednačena:

Ili vizitis muzeon faman pro siaj belaj pentraĵoj. = ...muzeon, kiu estas fama pro siaj belaj pentraĵoj. - Posjetili su muzek poznat po svojim lijepim slikama. = ... muzej, koji je poznat zbog svojih lijepih slika.

Slike pripadaju muzeju.
Picasso vizitis muzeon faman pro liaj pentraĵoj. = ...muzeon, kiu estas fama pro liaj pentraĵoj. - Picasso je posjetio muzej poznat po njegovim slikama. = ... muzej, koji je poznat po njegovim slikama.

Slike su Picassove.
Ŝi vidis soldaton kun sia pafilo en la mano. = ...soldaton, kiu staris kun sia pafilo en la mano. - Ona je vidjela vojnika sa svojom puškom u ruci. = ...vojnika, koji je stajao sa svojom puškom u ruci.

Infinitiv

Ako se si koristi s glagolom u infinitivu, si predstavlja subjekt po smislu tog infinitiva. Najčešće je taj subjekt isti kao subjekt predikata, ali ne uvijek:

Ĉiu homo devas zorgi pri si mem. - Svaki čoivjek treba brinuti sam o sebi.

Si predstavlja subjekt od zorgi. Podudara se sa subjektom od devas.
La sinjoro ordonis al la servisto vesti sin. - Gospodin je naredio slugi da se odjene.

Po smislu, subjekt od vesti je la servisto. Sin predstavlja slugu.
La sinjoro ordonis al la servisto vesti lin. - Gospodin je naredio slugi da ga obuče.

Sluga ne treba obući sebe, nego drugog muškarca, najvjerojatnije gospodina.

Kada je u rečenici infinitiv, ali njegov subjekt po smislu nije, i uopće nije bitan, obično se prušta da si predstavlja subjekt:

La reĝo sendis voki sian kuraciston. - Kralj je poslao da pozovu njegovog liječnika. Ili: Kralj je dao pozvati svog liječnika.

Subjekt po smislu predikata voki nije prisutan u rečenici, i nije bitan. Sia stoga može predstavljati kralja. Izraz sendis voki tretira se kao jedan glagol sa samo jednim subjektom, kraljem.
La reĝo sendis la serviston voki lian kuraciston. - Kralj je poslao slugu da pozove njegovog liječnika.

Ovdje je subjekt predikata voki (sluga) prisutan. Da je rečeno sian kuraciston, sluga bi trebao pozvati svoga liječnika, a ne kraljevog.

Radne imenice

Ako se uz radnu imenicu (imenicu koja iskazuje radnju) u rečenici nalazi njezin subjekt po smislu, si obično treba predstavljati takav subjekt. Pravila ipak nisu strogo utvrđena:

Petro pacience aŭskultis la plendadon de Karlo pri ĉiuj siaj problemoj. - Petar je strpljivo slušao Karlovo jadanje o svim njegovim (Karlovim) problemima.

Karlo se jadao o svim svojim problemima. Problemi su Karlovi (Karlo se jada), a ne Petrovi (Petar sluša).

Kada se sia nalazi ispred radne imenice i definira ju, sia uvijek predstavlja subjekt te radnje:

Karlo rakontis al Eva pri sia vojaĝo al Azio. - Karlo je pričao Evi o svom putovanju u Aziju.

Karlo je putovao u Aziju.
Karlo demandis al Eva pri ŝia vojaĝo al Eŭropo. - Karlo je pitao Evu o njenom putu u Europu.

Eva je putovala u Europu.

Si/sia u nepromjenjivim izrazima

U nekim izrazima si/sia ne poštuju uobičajena pravila:

siatempe = "u ono vrijeme, u dotično vrijeme, u odgovarajuće vrijeme". Kada se siatempe koristi upravo u ovom značenju, uvijek se kaže siatempe, bez obzira na to tko/što je subjekt: Mi volis siatempe proponi regulon. (Svojedobno sam htio predložiti jedno pravilo.) Tiam mi donos al via lando pluvon siatempe. (Davat ću vašoj zemlji kišu u pravo vrijeme.)
Substantivo + en si = "...takva, kakva jest". Kada se radi o ovom specijalnom značenju, uvijek se koristi si čak i kada dotična stvar nije subjekt: Se oni rigardas la aferon en si, oni vidas... = Se oni rigardas la aferon tia, kia ĝi estas... (Ako se stvar pogleda kakva jest, vidimo...)