11 Заменице / Граматика

Заменица је речца, која може потпуно да замени именски део реченице.

Личне заменице

mi: ≈ "ja говорник"
ni: ≈ "ja говорник и остала лица"
vi: ≈ "ословљивачи"
li: Он ≈ "описана мушка особа или или лице непознатог пола"
ŝi: Она ≈ "описана женска особа"
ĝi: Оно ≈ "описана ствар, животиња или детенце"
ili: Ili ≈ "описани људи, ствари или животиње"
oni: Oni ≈ "непрецизиране личности)"
si: Се ≈ "иста личност као субјект", ако то нисам mi, ni или vi

Личне заменице могу да приме акузативски завршетак N:

Mi amas vin. - Ја вас волим.
Ilin konas Karlo. - Њих познаје Карло.
Ĉu vi ĝin vidas? - Да ли ви то видите?
Elizabeto lavas sin en la lago. - Елизабета се умива у језеру.

Присвојне заменице

Ако се дода завршетак A личним заменицама, онда се стварајуприсвојне заменице:

mia: мој
nia: наш
via: ваш
lia: његов
ŝia: њен
ĝia: његов
ilia: њихов
onia: се
sia: свој

Личне заменице могу да приме завршетак J и N исто као и остали придеви: mia ĉambro — miaj ĉambroj — mian ĉambron — miajn ĉambrojn.

Када се присвојна заменица појављује пре именице, она је difinilo, и не додаје се la. Присвојне заменице информишу о власнику, и то је довољна информација за изражавање коначности. Ако се присвојна заменица замењује са de-изразом, нормално се мора додати la: ilia ĉambro = la ĉambro de ili, mia edzo = la edzo de mi.

Када се лична заменица појављује сама без именице после, она није дефинатор, и не упућује на дефинисано значење. За упућивање на дефиницију (тачно одређење) тада она нормално добија la:

Tiu ĉi libro estas mia. - Ова књига је моја.
Tiu ĉi libro estas la mia. - Ова књига је моја.
Mia aŭto estas difektita. Ni provu la vian. La vian = vian aŭton. - Мој ауто је покварен. Пробаћу ваш. La vian = ваш аутомобил.

Ипак, понекад се може изоставити ово la испред личних присвојних заменица, ако је контекст сасвим јасан:

Li pli ŝatas mian domon ol (la) sian. = ...ol sian domon. - Он више воли моју кућу него своју. = ...него своју кућу.

Остале заменице

Исто тако су друге речце заменице (али не личне), напр. корелативи на O, U и ES и речца ambaŭ.

Прво лице

Mi

Mi је једнина (и уопште не указује на пол). Mi и mia се користе од стране говорника када он говори о самом себи. У граматици то се најчешће назива "прво лице":

Mi venas de la avo, kaj mi iras nun al la onklo. - Ја долазим од деде, а идем сада код стрица.
Mi foriras, sed atendu min, ĉar mi baldaŭ revenos. - Ја одлазим, али чекајте ме, јер ја ћу се ускоро вратити.
Por miaj kvar infanoj mi aĉetis dek du pomojn. - За моје четворо деце ја ћу да купим дванаест јабука.
Kiam mi finos mian laboron, mi serĉos mian horloĝon. - Када будем завршио мој рад, потражићу свој сат.
Mi prenos miajn glitilojn kaj iros gliti. - Ја сам узео моје клизаљке и отишао да клизам.

Ni

Ni је множина (и уопште не указује на пол). Ni и nia се користе од стране говорника када говори о себи самом и другим лицима. Ni може значити ја и још једно лице, ја и много других лица, ја и сви други људи, или ја и ви. Заменица ni час је намењена говорницима, а час није. Која лица су укључена, може да се види само из контекста:

Ni vidas per la okuloj kaj aŭdas per la oreloj. - Ми видимо очима и слушамо ушима.
Ni disiĝis kaj iris en diversajn flankojn: mi iris dekstren, kaj li iris maldekstren. - Ми смо се растали и отишли на различите стране: ја сам ишао десно, а он је ишао лево.

Ni = "ја и он".
Kiam vi ekparolis, ni atendis aŭdi ion novan, sed baldaŭ ni vidis, ke ni trompiĝis. - Када сте ви проговорили, ја сам очекивао да чујем нешто ново, али сам ускоро видео, да смо ми преварени.

Ni = "ја и остали људи, али не онај који је говорио".
La nokto estis tiel malluma, ke ni nenion povis vidi eĉ antaŭ nia nazo. - Ноћ је тако мрачна, да не видим ништа даље од свог носа.
La junulo aliĝis al nia militistaro kaj kuraĝe batalis kune kun ni kontraŭ niaj malamikoj. - Младић се пријавио у нашу војску и храбро се борио заједно са нама против наших непријатеља.
Kiam vi vidis nin en la salono, li jam antaŭe diris al mi la veron. - Када сте ви видели нас у салону, он је већ раније рекао мени истину.

Ni = "ја и он".

Друга лице

Vi

Vi и via су коришћене од говорника за разговор о личности(ма), којима се он обраћа. Vi и via може да укључи и друге личности, које припадају истој групи којој припада и говорник(ци). У граматици то се назива "друга личност". Користи се vi једнако за прву као и за остале личности. Vi Ви је, дакле, час једнина, час множина. Vi не показује у потпуности пол, и такође је потпуно неутрално у рангирању и положају итд.:

Sinjoro, vi estas neĝentila. - Господине, ви сте непристојни.
Sinjoroj, vi estas neĝentilaj. - Господо, ви сте непристојни.
Vi estas infanoj. - Ви сте деца.
Ĉu vi amas vian patron? - Да ли волите вашег оца?
Via parolo estas tute nekomprenebla kaj viaj leteroj estas ĉiam skribitaj tute nelegeble. - Ваше излагање је потпуно неразумљиво и ваша писма су увек написана потпуно нечитљиво.
Sidigu vin, sinjoro! - Седите, господине!

Када је vi субјект од U-глагола у главној реченици, он се уобичајено одбацује.

У неколико језика се често користе vi-заменице о људима уопштено. За то се у есперанту користи заменица oni.

Ci

Ci је једнина изговорене заменице (која у потпуности не указује на пол). Ci и cia постоје само теоријски, и готово никада се у пракси не употребљавају. Могло би се замислити ci као чиста једнина од vi, или као интимна породична (једнина) vi, или чак као увредљиву (једнину од) vi. Али фактички је потпуно немогуће рећи, на коју нијансу то упућује, јер је она једва употребљива. Неки замишљају, да они испред ci у есперанту користе, а да се то коришћење после изгуби, али фактички ci никада се заиста у пракси не користи. Оно се појављује само неколико пута у језичким експериментима и сл. У нормалном есперанту увек ћемо употребљаватиvi као говорну заменицу.

Треће лице

Све што није mi, ni или vi (или ci), је названо "треће лице". Заменице li, ŝi, ĝi и ili, и lia, ŝia, ĝia, ilia, се користе за излагање о нечему познатом, што није ни говорник, ни саговорник. Oni и onia се користе када је реч о недефинисаним личностима. Si и sia замењују остале заменице трећег лица у сигурним догађајима.

Li и ŝi

Li и ŝi су једнине. Li и lia су коришћени, када се говорило о једној мушкој личности. Ŝi и ŝia коришћени су за једну женску личност:

Li estas knabo, kaj ŝi estas knabino. - Он је дечак, а она је девојчица.
Li estas mia onklo. - Он је мој ујак.
Ŝi estas mia onklino. - Она је моја ујна.
En la salono estis neniu krom li kaj lia fianĉino. - У салону нема никога сем њега и његове веренице.
Mi renkontis vian patrinon kaj ŝian kolegon. - Ја сам срео вашу мајку и њеног колегу.

Када се говори о личности, чији пол није познат, или када се говори уопштено о човеку било кога пола, нормално се користи li. Li дакле, има два значења: мушка личност или човек:

Ĉiu, kiu ŝin vidis, povis pensi, ke li vidas la patrinon. - Свако, ко је њу видео, могао је мислити, да он види мајку.

Li одговара овде ĉiu, дакле свакој личности.
Se vi iros al kuracisto, li povos helpi vin. - Ако ви одете лекару, он ће моћи да вам помогне.

Ради се о било ком лекару, независно од пола.

На овакво коришћење li се понеки пут гледа као на полну дискриминацију, мада је то уистину само граматичка ствар. Користи се li не зато што се игнорише жена, већ јер li је двозначно: мушко кај полно неутрално. То понекад може да изазове нејасноће. Тада се не стидите изразити јасније, као напр. ŝi или li, tiu, та личност и сл.

Белешка: Неки се, ипак, не устручавају предложити нове заменице за замену заменица које су полно неутралне li. Више-мање сваки слободни сугласник + "i" је већ предложен без много практичних резултата. Али сада се може понеки пут срести ŝli и ri, док други инсистирају на gi или ĵi или још неке друге.

Ĝi

Ĝi је једнина. Ĝi и ĝia се користе за говор о нечему што није обележено полом:

La tranĉilo tranĉas bone, ĉar ĝi estas akra. - Нож сече добро, јер је оштар.
Trovinte pomon, mi ĝin manĝis. - Нашавши јабуку, ја сам је јео.
Mi disŝiris la leteron kaj disĵetis ĝiajn pecetojn en ĉiujn angulojn de la ĉambro. - Ја сам исцепао писмо и разбацао његове парчиће у све углове собе.

Користи се ĝi такође о детенцету, које је тако младо, да његов пол уопште није важан. Али се може исто тако користити li, што се чини за лица, чији пол се не зна:

La infano ploras, ĉar ĝi volas manĝi. - Дете плаче, јер би хтело да једе.
Mi montris al la infano, kie kuŝas ĝia pupo. - Ја сам гледао дете које је сакривало његову лутку.

Али ако се хоће посебно указати на пол детенцета, или се говори о старијем детету, разуме се, користиће се li или ŝi.

Ĝi се користи и када се говори о животињама, чак и када је познат њихов пол:

"Pip, pip!" diris subite malgranda muso, kiu elkuris, kaj post ĝi venis ankoraŭ unu. - "Цију, цију!" рекао је одједном мали миш, који је истрчао, а после тога вратио се још једном.
Mi frapos vian ĉevalon sur la kapon tiel, ke ĝi falos senviva. - Ја сам ударио вашега коња у главу тако, да је он пао не дајући знаке живота.

У посебним случајевима, када би могло да буде погрешног разумевања, може се ипак користити li или ŝi за животиње.

Ĝi такође може да представља појединачне групне речи као што су: familio, popolo, armeo и сл.:

Hodiaŭ la problemo interesas la publikon, morgaŭ ĝi povas esti indiferenta pri ĝi. - Данас проблем интересује јавност, сутра би она могла да буде равнодушна на то.

Прва ĝi представља публику (јавност) (много лица). (Друга ĝi је проблем.)

Ĝi нормално представља ствар, животињу и друге јасно дефинисане ствари. Tio се користи за изражавање апстрактних односа, за представљање потпуне реченице, или за недефинисане ствари (= tiu afero):

— Ŝi forvojaĝis. — Jes, mi tion scias. = Jes, mi scias, ke ŝi forvojaĝis. - — Она је отпутовала. — Да, ја то знам. = Јесте, ја знам, да је она отпутовала.

Ili

Ili је множина. Ili и ilia се користе када говоримо о многим познатим стварима или лицима (у које су укључени и говорници, и они којима се говори). Ili не указује на пол:

Kie estas la knaboj? Ili estas en la ĝardeno. - Где су деца? Она су у врту.
Kie estas la knabinoj? Ili ankaŭ estas en la ĝardeno. - Где су девојчице? Оне су такође у врту.
Kie estas la tranĉiloj? Ili kuŝas sur la tablo. - Где су ножеви? Они леже на столу.
Donu al la birdoj akvon, ĉar ili volas trinki. - Дајте птицама воду, јер оне хоће да пију.
Sinjoro Petro kaj lia edzino tre amas miajn infanojn; mi ankaŭ tre amas iliajn infanojn. - Господин Петар и његова жена веома воле моју децу; ја исто тако веома волим њихову децу.

У неколико језика се понекад користи ili-заменица о неодређеним људима. У есперанту се тада мора користити oni.

Oni

Oni и onia су недефинисане заменице, које се користе, када се говори о било којој особи, о многим или неколико недефинисаних лица, када није важно о којим личностима се ради и сл. Oni је нормално једнина, али може исто тако да буде и множина. Oni уопште не указује на пол:

En malbona vetero oni povas facile malvarmumi. - Када је лоше време онда се може лако прехладити.
Kiam oni estas riĉa (aŭ riĉaj), oni havas multajn amikojn. - Када се богато (или када смо богати), имамо много пријатеља.
Oni diras, ke la vero ĉiam venkas. - Каже се да истина увек побеђује.
Kun bruo oni malfermis la pordegon, kaj la kaleŝo enveturis en la korton. - Са шкрипом се отворила капија, и кочија се увезла у двориште.
Oni tiel malhelpis al mi, ke mi malbonigis mian tutan laboron. - Тако су одмогли мени, да ја ослабим мој читави рад.
La malpura aero malsanigas onin. - Загађени ваздух изазива болест свих.
Kiam oni venas al tiu urbo, oni devas atenti pri la krimuloj. Ili kapablas ŝteli eĉ oniajn vestaĵojn. - Када се долази у тај град, мора да се пази на злочинце. Они су способни да украду било коме и одећу.
Ne kritiku onin, ĉar oni povas ankaŭ vin kritiki. - Не критикуј их, јер и они могу вас исто тако критиковати.

У пракси се врло често појављује случај, у коме се може користити onin и onia. Због те реткости, многи осећају те облике као необичне, чудне, и избегавају да их користе, чак и када могу да буду корисни.

Si

Si и sia су посебне заменице трећег лица, које се у сигурним догађајима морају користити уместо уобичајених заменица трећег лица. Si је час једнина, час множина, зависно од тога, шта представља. Si сама по себи не указује на пол.

Често се дешава, да оно, што игра улогу субјекта, појављује се исто тако и у другим улогама у истој реченици. Ако је субјекат mi, ni или vi (односно ci), једноставно се понавља иста заменица:

Mi lavas min. - Ја умивам себе (ја се умивам).

Два mi су иста личност.
Mi vidas mian fraton. - Ја видим мога брата.

Mi и mia указују на исту личност.

Ni lavas nin. - Ми се умивамо.

Два ni смо исте личности.
Ni vidas niajn fratojn. - Ми видимо нашу браћу.

Ni и nia упућују на исте личности.

Vi lavas vin. - Ви се умивате (Ви умивате вас).

Два vi је(су) иста(е) личности.
Vi vidas viajn fratojn. - Ви видите своју браћу.

Vi и via упућује на исту личност (исте личности).

Али ако је субјекат треће лице (ни говорник, ни слушалац), мора се користити si за другу улогу. Ако се користи напр. li и субјекатски, а и у другој улози, тада је обавезно реч о два различита мушкарца. Истост вреди за ŝi, ĝi и ili:

Ŝi lavas ŝin. - Она се умива.

Једна жена умива другу жену.
Ŝi lavas sin. - Она се умива.

Једна жена пере своје тело. Ŝi и sin упућују на исту личност.
Ŝi vidas ŝian patrinon. - Она је видела њену мајку.

Једна жена гледа мајку друге жене.
Ŝi vidas sian patrinon. - Она је видела своју мајку.

Једна жена гледа сопствену мајку.
La virino serĉas ŝian filon. - Жена тражи њенога сина.

Жена је тражила сина друге жене.
La virino serĉas sian filon. - Жена тражи свога сина.

Жена тражи сопственог сина.

Li lavas lin. - Он се пере.

Један мушкарац пере другог мушкарца.
Li lavas sin. - Он се пере.

Један мушкарац прао је сопствено тело. Li и sin односе се на исту личност.

Ĝi lavas ĝin. - Оно се умива.

Једна животиња купа другу животињу (или aĵon).
Ĝi lavas sin. - Оно се умива.

Једна животиња умива сопствено тело. Ĝi и sin упућују на исту животињу.
La hundo ludas per sia pilko. - Пас се игра својом лоптом.

Пас се игра сопственом лоптом.

Ili lavas ilin. - Они умивају њих.

Једна група личности или животиња умива другу групу.
Ili lavas sin. - Они се умивају.

Једна група увива сопствено тело. Они и себе упућују на исту групу.
La naĝintoj ne trovas siajn vestaĵojn. - Купачи нису нашли своју одећу.

Купачи нису нашли сопствену одећу.

Oni ne forgesas facile sian unuan amon. - Не заборавља се лако своја прва љубав.

Si не може да буде субјекат.

Si никада не може да буде субјекат, нити део субјекта, јер тада реч si представља себе саму. Исто тако sia не може да буде део субјекта. Нису могући изрази као: Si manĝas. Mi kaj si dancas. Petro kaj si fiŝkaptas. Mia kaj sia fratoj estas samklasanoj. Sia edzino estis kisata de li. Немојте, дакле, рећи: Karlo kaj sia frato promenas en la parko. Ако би се рекла таква реченица, вероватно би се тиме хтело да sia представља Карла, али субјекат није Карло, али Karlo kaj sia frato. Реците: Karlo kaj lia frato promenas en la parko. Ипак се може користити si, ако се реченица мења овако: Karlo kun sia frato promenas en la parko. Сада је субјекат Карло, и sia тачно представља Карла. Део реченице kun sia frato није део субјекта, али је kun-придев.

Si у пасивном изразу

Si и sia представљају граматички субјекат. То такође важи у пасивним изразима, иако граматички субјекат није вршилац радње у тој реченици:

Ŝi estas amata de siaj instruistinoj. - Она је вољена од својих учитељица.
Karlo estis akompanata de Petro al sia domo. = ...al la domo de Karlo. - Карла је Петар пратио у његову кућу. = ...у Карлову кућу.
Karlo estis akompanata de Petro al lia domo. = ...al la domo de Petro. - Карло је праћен од Петра у његову кућу. = ...у Петрову кућу.
Li sendas leteron al sia kuzo. → Letero estas sendata de li al lia (propra) kuzo. - Он је послао писмо своме нећаку. → Писмо је послато од њега (лично) његовом нећаку.

У пасивној реченици се не може рећи своме нећаку, јер тада би се радило о нећаку писма.

Зависна реченица

Предикат од subfrazo има сопствени субјекат. Ако се користи si(a) у зависном изразу, он ће увек да представља субјекат тог зависног израза, никада субјекат главне реченице:

Elizabeto rigardis la viron, kiu kombis al si la harojn. - Елизабета је гледала мушкарца, који је себи чешљао косу.

Мушкарац је чешљао сопствену косу (не ону Елизабетину). Si представља субјекат од kombis, именом kiu (и kiu представља мушкарца).
Karlo kaj Petro diris, ke la infanoj jam vestis sin. - Карло и Петар су рекли, да су се деца већ обукла.

Деца су обукла сопствена тела (не та Карла и Петра).
Li vidis, ke la hundo ludas per sia pilko. - Он је видео, да се пас игра са својом лоптом.

Лопта припада псу (субјекат зависне реченице).
Abimeleĥ, la reĝo de la Filiŝtoj, rigardis tra la fenestro, kaj vidis, ke Isaak amuziĝas kun sia edzino Rebeka. - Абимелех, краљ Филистејаца, посматрао је кроз прозор, и видео, да се Исак забавља са својом женом Ребеком.

Ребека је Исакова супруга (субјекат од amuziĝas), не од Абимелеха (субјекат од vidis). Ако би била супруга Абимелеха, рекло би се lia edzino.
Mia avo diris, ke li tre amis sian patrinon. - Мој деда је рекао, да је он веома волео своју мајку.

Sian представља субјекат од amis, li, који може да буде идентичан као mia avo, али који такође може да буде и други мушкарац.

Si не може бити само субјекат. Такође се не може користити si као субјекат зависне реченице, нити као део субјекта зависне реченице, са циљем, да si представља субјекат главне реченице. Не може: Karlo diris, ke si venos morgaŭ. Нити: Karlo diris, ke sia frato venos morgaŭ. Si у зависној реченици увек представља субјекат од подређеног израза. Мора се рећи: Karlo diris, ke li venos... / ke lia frato venos... Исто тако није могуће: Ŝi sentis, ke pluvas sur sin. Мора да се каже: Ŝi sentis, ke pluvas sur ŝin.

Партицип са A-завршетком је као да је зависна реченица:

Li ekvidis la anĝelon de la Eternulo, starantan sur la vojo kun elingigita glavo en sia mano. - Он је угледао Анђела Божјега, који је стајао на путу са извученим мачем у својој руци.

Анђео је (био стојећи) стајао са мачем у својој руци.
Karlo promenis kun virino vestita per sia plej bela vesto. - Карло је шетао са женом одевеном у њену најлепшу одећу.

Она је обукла своју најлепшу одећу.

Такође упоређени изрази уводе kiel или ol као да су уметнуте реченице. Si унутар тога упоређеног израза да представља субјекат подразумеваног глагола:

Ŝi amas lin kiel sin mem. - Она воли њега као себе саму.

Она воли њега, колико она воли саму себе.
Ŝi estas tiel saĝa kiel ŝia fratino. - Она је паметна толико колико и њена сестра.

Такође њена сестра је паметна.
Li punis ilin same kiel siajn fratojn. - Он је казнио њих једнако као своју браћу.

Он је казнио такође своју браћу
Ŝi amas lin pli ol sin mem. - Она воли њега више него саму себе.

Она воли њега више него што она воли саму себе.
Li estas pli aĝa ol lia frato. - Он је старији него његов брат.

Њен брат је стар (али мање).

Комплексни, касније стављени епитет или додатак именици може да се посматра као зависна реченица са подразумеваним глаголом. Тада si може да представља субјекат подразумеваног глагола. Такав субјекат је увек идентичан именици испред. О коришћењу таквих реченица нема сагласности:

Ili vizitis muzeon faman pro siaj belaj pentraĵoj. = ...muzeon, kiu estas fama pro siaj belaj pentraĵoj. - Они су посетили музеј познат због својих лепих слика. = ...музеј, који је познат због својих лепих слика.

Слике припадају музеју.
Picasso vizitis muzeon faman pro liaj pentraĵoj. = ...muzeon, kiu estas fama pro liaj pentraĵoj. - Пикасо је посетио музеј познат због његових слика. = ...музеј, који је познат због његових слика.

Слике су од Пикаса.
Ŝi vidis soldaton kun sia pafilo en la mano. = ...soldaton, kiu staris kun sia pafilo en la mano. - Она је видела војника са његовом пушком у рукама. = ...војника, који је стајао са својом пушком у рукама.

Инфинитив

Ако се користи si заједно са глаголом у инфинитиву, si представља смисаони субјекат инфинитива. Најчешће тај смисаони субјекат је исти као субјекат предиката, али не увек:

Ĉiu homo devas zorgi pri si mem. - Сваки човек мора да брине о себи.

Si представља субјекат од zorgi. Он је идентичан субјекту од devas.
La sinjoro ordonis al la servisto vesti sin. - Господин је наредио слуги да се обуче.

Смисаони субјекат од vesti је la servisto. Sin представља слугу.
La sinjoro ordonis al la servisto vesti lin. - Господин је наредио слуги да га обуче.

Слуга неће облачити самог себе, него другог мушкарца, највероватније господина.

Ако смисаони субјекат инфинитива не учествују у реченици, и ако он уопште није важан, нормално се одбацује од si представља субјекат предиката:

La reĝo sendis voki sian kuraciston. - Краљ је послао позив своме лекару.

Смисаони субјекат од voki не учествује у изразу, и није важан. Sia тада може да представља краља. Разматра се sendis voki (послао позвати) као један глагол са само једним субјектом, краљ.
La reĝo sendis la serviston voki lian kuraciston. - Краљ је послао служитеља да позове његовог лекара.

Овај субјекат од voki (слуга) учествује. Ако би се рекло sian kuraciston, слуга би могао да зове свога сопственог лекара, а не тога краљевог.

Радна именица

Ако је именица јасно радна, и ако у њеном значењу субјекат учествује, si нормално представља тај субјекат. Правила ипак нису дефинисана:

Petro pacience aŭskultis la plendadon de Karlo pri ĉiuj siaj problemoj. - Петар је стрпљиво слушао Карлово излагање о свим његовим проблемима.

Карло се жали о свим својим проблемима. Карлови проблеми су (смисаони субјект од plendado (жаљење)), не од Петра (субјекат од aŭskultis (слушао)).

Када sia стоји пре радње именице која је дефинише, она увијек представља субјекат предиката:

Karlo rakontis al Eva pri sia vojaĝo al Azio. - Карло је причао Еви о свом путовању у Азију.

Карло је путовао у Азију.
Karlo demandis al Eva pri ŝia vojaĝo al Eŭropo. - Карло је питао Еву о њеном путу у Европу.

Ева је путовала у Европу.

Si(a) у утврђеним изразима.

У неким утврђеним изразима si(a) не поштују се уобичајена правила:

siatempe = "у то време, у назначено време, у уобичајено време". Када siatempe има ово специјално значење, каже се увек siatempe независно од субјекта: Mi volis siatempe proponi regulon. (Ја сам хтео својевремено предложити правило) Tiam mi donos al via lando pluvon siatempe. (Тада ћу донети вашој земљи кишу у право време.)
Substantivo + en si = "...такав, какав он јесте". Када је реч о овом специјалном значењу, користи се si чак и ако назначена ствар није субјекат: Se oni rigardas la aferon en si, oni vidas... (Ако се посматра ствар у себи, видеће се...) = Se oni rigardas la aferon tia, kia ĝi estas... (Ако се ствар посматра тако, каква она и јесте...)