Апозиција је објашњење поновљено разјашњење дела реченице. Она упућује на исту ствар али другим речима. Апозиција тако описује претходни део реченице, али ипак и сама представља посебан реченични део. У изговору се апозиција нормално одваја паузом пре и после ње. У писању се уобичајено пре и после ње стављају запете.
Апозиција игра исту улогу у реченици, као и претходни део реченице. Ако претходни део реченице има акузативски завршетак N, и апозиција ће имати такав завршетак:
-
Karlo, nia prezidanto, prezentis Petron, la novan sekretarion. - Карло, наш председник, представиће Петра, новог секретара.
И Karlo и nia prezidanto су субјекти, они су чак иста личност. И Petro и la nova sekretario су објекти, јер и они су исти.
- Tie mi renkontis Vilĉjon, mian edzon. - Тамо сам срео Вању, моју супругу.
- La diablo lin prenu, la sentaŭgulon! - Ђаво их узео, безвезњаци!
- La koko, trumpetisto de l' mateno, per sia laŭta, forta, hela voĉo el dormo vekas dion de la tago. - Петао, трубач јутра, са својом гласним, јаким, светлим гласом из сна буди бога дана.
-
Li prelegis pri Hitlero, la fondinto de la naziismo. - Он је предавао о Хитлеру, оснивачу нацизма.
Може се рећи: ...pri Hitlero, pri la fondinto...
-
Ni esprimas nian koran dankon al sinjoro Schleyer, la unua kaj plej energia pioniro de la ideo de neŭtrala lingvo internacia. - Ми изражавамо нашу срдачну захвалност господину Шлејеру, првом и најенергичнијем пиониру идеје неутралног међународног језика.
Може се рећи ...al sinjoro Schleyer, al la unua kaj plej energia pioniro...
Понекад се апозиција одређује именом, то је или сличним изразом:
- Mi renkontis mian malamikon, nome la mortiginton de mia patro. - Срео сам мог непријатеља, именом онога ко је усмртио мога оца.
-
Hodiaŭ mi ricevis duoblan pagon, tio estas cent dolarojn. - Данас сам примио двоструку уплату, то је сто долара.
Скраћеница од: То је: ја сам примио стотину долара.
Не мешајте апозицију са именовањем. Именовање може да изгледа слично апозицији, али именовање никада нема N-завршетак или другу усмеравајућу улогу. Упоредите следеће реченице:
-
Iuj asertis, ke ili vidis eĉ profesoron, Paŭlon Jenkins. - Неки тврде, да су они видели чак професора, Павла Џенкинса.
Изненађење је, да су они уопште видели професора. Касније су додали, да је тачно да су Павла Џенкинса они видели. Paŭlon Jenkins је апозиција.
-
Iuj asertis, ke ili vidis eĉ profesoron Paŭlo Jenkins. - Неки тврде, да су они видели професора Павла Џенкинса.
Изненађење је, да су они видели истинског Пола Џенкинса (који је професор). Пол Џенкинс је именован за професора. Професора Пола Џенкинса = тога професора, који се зове Пол Џенкинс.
Такође нека вас не збуњује апозиција са усмеравајућим изразом vokativo, који не игра улогу усмеривача: Ви седите, sinjoro! Vin и sinjoro су иста личност, али vin је објекат, а sinjoro је вокатив.
Апозицијска ĉiu(j), ambaŭ или ĉio
Ĉiu(j), ambaŭ и ĉio могу да буду објашњени апозицијом именице или личном заменицом. Ако именица или заменица имају N-завршетак, тада и апозиција има такав завршетак (осим ambaŭ, који никада не може да има N-завршетак). Ове апозиције не стоје увек одмах после првог дела реченице, него су често нешто даље у реченици:
- Ni ĉiuj legas. = Ni legas. Ĉiuj (el ni) legas. - Сви ми читамо. = Ми читамо. Сви (од нас) читамо.
- Ili ĉiuj sidas silente kaj skribas. = Ili sidas. Ĉiuj (el ili) sidas. - Они сви седе ћутећи и пишу. = Они седе. Сви (из њих) седе.
- Ŝi vidis, kiel la cikonioj forflugis, ĉiu aparte. = La cikonioj forflugis. Ĉiu unuopa cikonio forflugis aparte. - Она је видела, како су роде одлетеле, свака посебно. = Роде су одлетеле. Свака поједина рода одлетела је посебно.
- La kolonoj havis ĉiu la alton de dek ok ulnoj. Ĉiu unuopa kolono estis tiel alta. - Стубови су имали висину сваки посебно од oсамнаест лаката. Сваки поједини стуб је био толико висок.
- Vin ĉiujn mi kore salutas. = Mi salutas vin. Mi salutas ĉiujn (el vi). - Све вас ја срдачно поздрављам. = Ја вас поздрављам. Ја поздрављам свакога (од вас).
- Ili ambaŭ estis bonaj homoj. = Ili estis bonaj homoj. Ambaŭ (el ili) estis bonaj homoj. - Њих обојица су добри људи. = Они су добри људи. Оба (од њих) су добри људи.
- Tio estas ĉio tre bona. = Tio estas tre bona. Ĉio (el tio) estas tre bona. - То је све веома добро. = То је веома добро. Све (из тога) је веома добро.
Састављенице
Специјални облик апозиције је састављање речи. У састављању разне (најчешће две) истоврсне речи сарађују да би изразиле нешто посебно. Посебне речи у састављању скоро постају једна сложена реч. Оне се изговарају без застоја, и уобичајено пишу заједно, или са цртицом. Ипак, није реч о истинским састављеницама. Граматички се оне третирају као (нормалне) посебне речи:
-
Pluraj ŝtatoj-membroj informis pri sia preteco ampleksigi la instruadon de Esperanto. = ...ŝtatoj, kiuj estas membroj [de UNESKO]... - Многе државе-чланови информисале су о својој спремности да повећају обим учења есперанта. = ...државе, које су чланови [УНЕСКО]...
И ŝtatoj, и membroj имају J-завршетак, јер су две посебне речи.
-
La Franca flago estas blua-blanka-ruĝa. - Француска застава је плаво-бело-црвена.
Може се исто тако рећи плав, бео и црвен, али писана форма усмерава, да се ради о јединствено дефинисаној комбинацији боја.
-
La fotoj ne estis koloraj, sed nigraj-blankaj. - Фотографије нису у боји, него су црно-беле.
Може се исто тако рећи nigraj kaj blankaj, али nigraj-blankaj више истиче контраст koloraj. Ради се о сигурно специфичној фотографији.
- Kio estos, tio estos, mi provos trafe-maltrafe. = ...mi provos, ĉu trafe, ĉu maltrafe, laŭ ŝanco. - Ко ће, то ће, ја ћу окушати погодити-промашити. = ...ја ћу пробати, па погодио, промашио, према шанси.
- Vole-ne-vole li devis konsenti. = Ĉu vole, ĉu ne-vole, li devis konsenti. - Хтео не хтео, он мора да се сагласи. = Да ли хтејући, да ли не хтејући, он се морао сагласити.
-
Pli-malpli unu horon poste Marta eniris en sian ĉambreton en la mansardo. = Proksimume unu horon poste... - Мање више сат касније Марта је ушла у своју собицу на мансарди. = Приближно један сат касније...
Понекад је могуће исто тако добро рећи више или мање, али то нема истинско значење приближно.
Коментарске апозиције
Понекад се користи апозицијски део реченице, који не упућује на исту ствар, али који додаје неку битну информацију о тој ствари. Најчешће се ради о месту, где се ствар налази, или одакле долази. Такве коментарске апозиције никада немају N-завршетак. Таква апозиција може се посматрати као скраћена уметнута реченица:
-
Prelegis interalie profesoro Kiselman, Svedujo. = ...Kiselman, kiu venas el Svedujo. - Предавао је, између осталих, професор Киселман, Шведска. = ...Киселман, који долази из Шведске.
Исто тако се може рећи: ...Kiselman el Svedujo.
-
Ni vizitis Tokion, Japanujo. = ...Tokion, kiu troviĝas en Japanujo. - Ми смо посетили Токио, Јапан. = ...Токио, који се налази у Јапану.
Или: ...Tokion en Japanujo.