Најважнији део реченице је предикат. Он граматички влада читавом реченицом. Предикат је као рукопис позоришног комада. Значење предикатског глагола одлучује, какве улоге могу да се појаве, и какве усмериваче оне имају. За градњу реченице исправно се, дакле, мора за сваки глагол добро познавати његово значење, и знати, какве улоге могу или морају да се појаве. Најважније је знати детаље о subjekto objekto и predikativo.

Безсубјекатски глаголи

Пре свега есперантски глагол мора да има субјекат, али за неке глаголе није потребна таква улога. Они су безсубјекатски:

tagiĝi

Сам завршни глаголски облик довољан је за прављење комплетне реченице: Свиће. Ускоро ће сванути.

temi

(1}Temi не захтева субјекат, али има нормалан pri-придев, који указује на тему: Ради се о политици. Вероватно се ради о нама. То, што има тему, може ипак да се појави као субјекат: Књига је о математици.

pluvi

Јуче је била киша. Ускоро ће киша. Ако нешто друго него пљусак пада слично киши, то се појављује као субјекат: Слична питања пљуште на њу. Камење је пљуштало на њих. (Падање не може да се појави као објекат. Није могуће: Pluvis ŝtonojn sur ilin.)

Непрелазни глаголи

Многобројни глаголи морају да имају субјекат, али многи од њих не могу да имају објекат. Они су непрелазни глаголи.

morti

Субјекат је тај, који губи свој живот: У кући малог Ника умрла је његова стара бака.

okazi

Субјекат је радња или слична ствар: У том граду се сваке године догађа сајам. Шта се десило? Десило се нешто важно.

danci

Субјекат је тај, који се покреће играјући: Младићи и девојке заједно су играли. Понеки пут врста игре појављује се као објекат: Ја сам играо валцер са њом.

Прелазни глаголи

Многи субјекатски глаголи могу сем субјекта имати такође објекат. То су прелазни глаголи:

vidi

Субјекат је онај, који очима примећује нешто. Објекат је онај, који је примећен: Девочица види кућу. Да ли сте ви видели инцидент?

preni

Субјекат је тај, који проузрокује радњу и садржи објекат. Објекат је то, на што прелази радња субјекта: Она узима тањир из ормана.

helpi

Субјекат је олакшивач. То, чији задатак или рад је олакшан, може да буде објекат: Они помажу слепцу. Такође се може користити al-придев уместо објекта: Можда ћу ја моћи да помогнем вама.

Описни глаголи

Описни глаголи повезују опис са субјектом или са објектом. Такав опис се назива предикатив (епитет). Он најчешће нема неки показивач улоге у реченици .

esti

Субјекат је то, што има неку особину. Особина се појављује као епитет (предикатив): Кућа је велика. Мој отац је возач.

fariĝi

Субјекат је то што садржи неку особину. Особина се јавља као епитет: Раположење се чинило добро. Он и су постали лопови.

opinii

Субјекат је онај, што има мишљење о особини нечега. Објекат је оно, што има особину. Особина сама појављује се као епитет објекта: Моја сестра сматра ваша настојања бескорисним.

IG-речи

Глаголи направљени помоћу суфикса IG су увек прелазни. Они указују на узрок неког резултата. Субјекат је увек узрок или узрочник. Корен или корени испред IG указују на резултат.

Ако је резултат IG-глагола особина или стање (положај, идентитет...), објекат је тај који поприма такву особину, стање итд.:

lacigi

Објекат је тај, који чини уморним: Веома много говорења умара га. Путовање вас је сигурно уморило. Овај лек је добар, али он умара корисника.

edzinigi

Објекат је тај, који ствара супругу: Ја сам удао моју кћерку не за неког простог племића. Он је оженио њу за себе брачним прстеном против воље њеног оца.

Код неких IG-глагола резултат је непрелазна радња. Тада се прави IG-глагол из друге речи, која је непрелазна. Овакви IG-глаголи објекат је субјекат пореклом од глагола:

bruligi

Објекат је то, што је забрујало: После инфективне болести често се спаљује одећа болесника. Јужно сунце пали његову голу главу.

sidigi

Објекат је онај који је стављен у седећи положај: Брзо она узима дете у загрљај и седа га на своја колена. Пса је он поново посео у сандук.

Код неких IG-глагола резултат је прелазна радња. Онда се гради IG-глагол од глагола који је већ прелазан. Постоје два начина коришћења таквих IG-глагола. Објекат од IG-глагола може бити субјекат пореклом глагол, или објекат пореклом од глагола:

sciigi

Објекат може да буде онај који сазнаје нешто: Она је обавестила мене о новости. Објекат може алтернативно да буде обавештење: Она је пренела новости мени.

memorigi

Објекат може да буде онај који се сећа нечега: То ме је подсетило на моје детињство. Објекат може алтернативно да буде сећање: То ме подсећа на моје детињство.

Не могу се користити обе могућности истовремено. Није могуће рећи: Ŝi sciigis min novaĵon. Нити се може рећи: Tio memorigas min mian infanecon.

IĜ-глаголи

Глаголи прављени помоћу суфикса IĜ су увек непрелазни.

Обични IĜ-глаголи указују на прелазак у ново стање. Корен или корени испред IĜ указују на резултат, ново стање. Субјекат обичног IĜ-глагола је тај, који улази у ново стање. Евентуални узрочник преласка нормално се не појављује у реченици. Код IĜ-глагола узрочник није интересантан:

malpuriĝi

Субјекат је онај, који је постао прљав: Испрљала се моја одећа.

glaciiĝi

Субјекат је онај који је постао лед или леден: Вода се следила.

edziniĝi

Субјекат је онај који је постао супруга: Да ли ви хоћете да се ожените са мном?

У IĜ-глаголима прављеним од прелазних глагола не ради се о постанку резултата или промени стања, већ о радњи, која се догађа сама по себи. Или не постоји узрочник, или се не интересује за евентуални узрок. Субјекат код IĜ-глагола је објекат пореклом глагол. Код таквих глагола IĜ дакле служи за обрнуту улогу у реченици. То је слично пасиву. Код истинског пасива ипак узрок обавезно постоји, иако се можда не примећује.

detruiĝi

Субјекат је оно, што се чини потпуно оштећено или разрушено. Да ли га је неко разрушио, да ли се то десило само по себи, на то IĜ-глагол не указује: Та кућа срушена је за време рата. Сви моји планови су се срушили. По пореклу глагол detrui значи "проузроковати комплетно оштећење или рушење": Рат је срушио куће.

ruliĝi

Субјекат је нешто, што се креће окрећући се око самог себе, или возило, које се креће, јер се његови точкови окрећу: Возило се котрља веома брзо. Ruli значи "померати нешто његовим окретањем или окретањем његових точкова": Окрените сада према мени велику стену. Продавац окреће своја кола према улици.

komenciĝi

Субјекат је то, о чијем првом делу се ради: Тада је почињао рат. Његово име почиње са "Z". Komenci значи "проузроковати почетак, учинити први део нечега": Они су почели своје путовање. Она је почела говорити.