Pridjevi pokazuju svojstva, kvalitete, pripadanja, odnose i sl. Pridjevi u esperantu imaju nastavak -A:
- longa - dugačak = koja ima veliku duljinu
- ruĝa - crven = koje ima crvenilo kao svojstvo
- bona - dobar = karakteriziran dobrotom
- inteligenta - inteligentan = koje ima inteligenciju, karakterizirano inteligencijom
- homa - ljudski = koji se odnosi na ljude
- malaperinta - nestao = kojeg više nema
I posvojne zamjenice i redni brojevi su pridjevi, ali kod tih riječi nastavak -A ima posebno značenje.
Nakon nastavka -A može slijediti nastavak za množinu -J i akuzativni nastavak -N. Mogu doći i oba nastavka, tada je J uvijek ispred N:
| longaj | longan | longajn |
| ruĝaj | ruĝan | ruĝajn |
| miaj | mian | miajn |
| sesaj | sesan | sesajn |
Za usporedbu se koriste pridjevi s riječcama pli (više) i plej (najviše).
Upotreba pridjeva
Pridjevi se uglavnom koriste u opisivanju imenica.
Opisni pridjevi
Pridjevi mogu biti epiteti imenica (opisni pridjevi). Opisni pridjevi najčešće stoje ispred imenice, ali mogu biti i iza nje. Čak je moguće da pridjevi budu i ispred i iza iste imenice:
- granda domo - velika kuća
- domo granda - velika kuća (naglašeno "velika")
- la tago longa - dugi dan (naglašeno "dugi")
- la longa tago - dugi dan
- fama Franca verkisto - poznati francuski pisac
- fama verkisto Franca - poznati francuski pisac (naglašeno "francuski")
- Lingvo Internacia (la origina nomo de Esperanto) - Lingvo internacia (međunarodni jezik, originalni naziv Esperanta)
Opisni pridjev koji se nalazi iza imenice koju opisuje, često je naglašen.
Pridjevi kao dio predikata
Pridjev može opisivati nešto i kao dio predikata, pomoću glagola:
-
La domo estas granda. - Kuća je velika.
Granda opisuje imenicu domo pomoću glagola estas.
-
Tiuj ĉi verkistoj iam iĝos famaj. Ovi pisci će jednom postati slavni.
Famaj opisuje imenicu verkistoj pomoću glagola iĝos.
-
Mi farbis mian domon blanka. Obojio sam svoju kuću u bijelo.
Blanka opisuje imenicu domon pomoću glagola farbis.
Opisivanje drugih riječi
Pridjevi se koriste i za opis riječi koje imaju svojstva (ulogu) imenica, npr. osobne zamjenice, obično kao dio predikata:
- Mi estas feliĉa. - Sretan sam.
- Tiu estas mia. - Taj je moj.
- Tio estas bona. - To je dobro.
- Ili fariĝis koleraj. - Razbjesnili su se (postali su bijesni).
- Ambaŭ ŝajnis dormantaj. Oba su izgledala kao da spavaju.
Pridjevi u ulozi imenica
Kada pridjev ima ulogu epiteta neke imenice, ponekad se ta imenica ispušta. Tada pridjev kao da preuzima ulogu imenice. To je moguće kada je iz konteksta jasno koja se imenica podrazumijeva:
-
La palaco de la imperiestro estis la plej belega [palaco] en la mondo.
Carev dvorac bio je najljepši [dvorac] na svijetu. -
Mi ne volas tiun ĉi supon, donu al mi alian [supon].
Neću ovu juhu, daj mi drugu [juhu].
-
Tro malmultaj [homoj/aŭskultantoj] venis.
Vrlo malobrojni [ljudi/slušatelji] su došli.
-
Kelkaj [personoj] el ni alvenis malfrue.
Neki [osobe] od nas su stigli kasno.
-
Ni ambaŭ volas la saman [aferon]. (Aŭ: Ni ambaŭ volas la samon.)
Oboje želimo isto (istu stvar).
-
Vi estas la unuaj [personoj], kiujn mi vidas hodiaŭ matene.
Vi ste prvi (prve osobe) koje vidim danas ujutro.
-
Via pano estas malpli freŝa, ol mia [pano].
Tvoj kruh je svježiji od mog [kruha].
-
Estas nun la dua [horo].
Sada su dva [sata].
-
Mi parolas la Francan [lingvon].
Govorim francuski [jezik].
Riječi koje imaju ulogu pridjeva
Neke riječi mogu imati ulogu pridjeva iako nemaju A-nastavak. Takve su tablične riječi na A, U i ES, riječ ambaŭ i brojevne riječi.
-
Tiun straton mi neniam vidis antaŭe.
Tu ulicu nisam nikada ranije vidio.
-
Mi korektis ambaŭ erarojn.
Ispravio sam obje greške.
-
Tie loĝas du Hungaroj kaj tri Kanadanoj.
Tamo stanuju dva Mađara i tri Kanađana.