У садржају
  2. 6 Придеви

Придеви показују особине, квалитет, припадност, односе и сл. Придеви у есперанту имају наставак -А.

  • longa - дугачак/а/о = која има много дужине
  • ruĝa - црвен/а/о = који има црвену боју као особину
  • bona - добар/а/о = окарактерисана добротом
  • inteligenta - интелигентан = који поседује интелигенцију, кога карактерише интелигентност
  • homa - људски = односно ка људима
  • malaperinta - нестала = таква, да је ње већ нестало

И присвојне заменице и редни бројеви су придеви, али у тим речима A-завршетак има специјално значење.

После A-завршетка може да буде J-завршетак за множину, и акузативски N-завршетак. Оба њих могу стајати, али увек J пре N:

longaj longan longajn
ruĝaj ruĝan ruĝajn
miaj mian miajn
sesaj sesan sesajn

За разумевање се користе придеви заједно са речцама pli и plej.

Коришћење придева

Придеви се користе искључиво за описивање именица.

Епитетски придеви

Придеви могу да буду епитети именица (директни описни придеви). Епитетски придеви стоје најчешће пре именице, али они могу стајати и после ње. Чак могу бити придеви истовремено и пре и после исте именице.

  • granda domo - велика кућа
  • domo granda - кућа велика
  • la tago longa - дан дуги
  • la longa tago - дуги дан
  • fama Franca verkisto - познати француски писац
  • fama verkisto Franca - познати писац француски
  • Lingvo Internacia (la origina nomo de Esperanto) - Језик међународни (оригинално име есперанта)

Епитетски придеви, који стоје после своје именице, често су реторички (украсни).

Предикатски придеви

Придев може исто тако да описује неки предикатски, помоћу глагола:

  • La domo estas granda. - Кућа је велика

    Велика описује именицу кућа уз помоћ глагола је(сте).

  • Tiuj ĉi verkistoj iam iĝos famaj. Ти писци некада ће бити познати.

    Познати описују именицу писци помоћу постаће.

  • Mi farbis mian domon blanka. Ја фарбам моју кућу белом бојом.

    Бело описује именицу кућу помоћу глагола фарбао је.

Описивање осталих речи

Придеви су коришћени такође за описивање именичних речца, напр. лична презимена, најчешће епитетски:

  • Mi estas feliĉa. - Ја сам срећан.
  • Tiu estas mia. - То је моје.
  • Tio estas bona. - То је добро.
  • Ili fariĝis koleraj. - Они су се наљутили.
  • Ambaŭ ŝajnis dormantaj. Обоје су волели спавалице.

Именичко коришћење придева

Када је придев епитет уз именицу, он се понаша као именица. Тада придев себе претвара у улогу именице. То је могуће, када контекст јасно показује, која именица се подразумева:

  • La palaco de la imperiestro estis la plej belega [palaco] en la mondo.

    Царска палата била је најлепша (палата) у свету.

  • Mi ne volas tiun ĉi supon, donu al mi alian [supon].

    Ја нећу ову супу, дајте ми другу (супу).

  • Tro malmultaj [homoj/aŭskultantoj] venis.

    Веома много [људи/слушалаца] је дошло.

  • Kelkaj [personoj] el ni alvenis malfrue.

    Неколико [лица] која ће код нас доћи са закашњењем.

  • Ni ambaŭ volas la saman [aferon]. (Aŭ: Ni ambaŭ volas la samon.)

    Ми оба хоћемо исту (ствар). (Или: Ми оба хоћемо исто.)

  • Vi estas la unuaj [personoj], kiujn mi vidas hodiaŭ matene.

    Ви сте први [личности], које сам угледао јутрос..

  • Via pano estas malpli freŝa, ol mia [pano].

    Ваш хлеб је бајатији него мој (хлеб).

  • Estas nun la dua [horo].

    Сада је два (сата).

  • Mi parolas la Francan [lingvon].

    Ја говорим француски [језик].

Придевске речце

Неке речце у есперанту могу да играју улогу придева у реченици, иако немају завршетак -а. Такве речи су корелативи са завршетком A, U и ЕС, речца ambaŭ и бројеви.

  • Tiun straton mi neniam vidis antaŭe.

    Ту улицу нисам видео никада пре.

  • Mi korektis ambaŭ erarojn.

    Ја сам исправио обе грешке.

  • Tie loĝas du Hungaroj kaj tri Kanadanoj.

    Ту станују два Мађара и три Канађанина.

Вратите се горе